ВЛАХОВИЋ, Тошко

ВЛАХОВИЋ, Тошко, војвода (Трмање, Ровца, Црна Гора, 1. V 1893 – Проломска планина код Куршумлије, 2. XI 1917). Као стипендиста црногорске владе студирао филозофију у Петрограду и Јени, али је студије прекинуо због I светског рата. Вративши се у отаџбину, борио се као добровољац у I батаљону Колашинске бригаде. Након капитулације постаје организатор првих комитских одреда у Црној Гори, које формира у пролеће 1916. са братом Милинком Влаховићем, Јованом Радовићем и Миљаном Дрљевићем. После преласка у Србију, организoвао Јабланички четнички одред и постао један од вођа Топличког устанка, чије је избијање крајем фебруара 1917. озваничило већ постојећи отпор окупацији Србије. Био је административни помоћник Косте Пећанца. На састанку у Обилићу 21–22. II 1917, којем је присуствовало око 300 четовођа, постао командант Тимочке крајине. Као члан Централног комитета са титулом војводе заповедао је Крајинским одредом. Борио се на простору Топлице, Пусте Реке и Јабланице. Након пропасти устанка борио се у источној Србији, а упао је и на бугарску територију. У Јабланицу се вратио августа 1917. Погинуо је у сукобу са бугарским окупаторима. Делујући као комита, водио је дневник који су запленили Бугари, а развио је и просветну активност, образујући своје саборце.

ИЗВОРИ: Споменица у славу наставника и студената Београдског универзитета погинулих од 1912–1918, Бг 1930; Споменица прославе тридесетогодишњице четничког покрета у јужној Србији, Ск 1938.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Дерок, Топлички устанак и оружани отпор у окупираној отаџбини 1916–1918, Бг 1940; А. Митровић, Устаничке борбе у Србији 1916–1918, Бг 1987; М. Влаховић, Браћа Влаховић 1917, Бг 1988; Б. Младеновић (ур.), Топлички устанак, Бг 2007.

Вељко Станић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)