ВЛАДИСЛАВ (Ласло) РОЗГОЊИ

ВЛАДИСЛАВ (Ласло) РОЗГОЊИ, великаш, капетан, бан (?, пре 1461 -- ?, између 21. VI 1491. и 9. III 1492). Припадник угледне угарске аристократске породице, син ердељског војводе Себастијана Розгоњија и Барбаре Понграц од Денгелега, рођаке краља Матије Корвина. Током 1481--1482. био је на дужности капетана Београда и у том својству учествовао у великој угарској офанзиви против Османлија у северној Србији, новембра 1481. Заповедник угарске војске на јужној граници Павле Кињижи окупио је људство код банатског Храма, док су из Београда са бродовима, међу којима је било и српских шајкаша, кренули капетан В. и деспот Вук Гргуревић. После њихове победе над смедеревским санџакбегом Скендером и османском дунавском флотом у близини Смедерева, у којој су потопљене 24 турске лађе, угарска војска прешла је Дунав. Смедерево је стављено под опсаду, одред под командом Јована Јакшића потукао је и убио голубачког заповедника, а главнина угарске војске предвођена Кињижијем, деспотом Вуком и В. спустила се до Крушевца, који је разорила. Мањих сукоба било је и у Мачви. Из северне Србије је почетком децембра 1481. преко Дунава преведено наводно чак 50.000 људи и насељено у околини Темишвара. В. је касније вршио дужност надзорника краљеве коморе (1491). Био је ожењен Јелисаветом, кћерком Павла Банфија, са којом је имао сина (умро 1492) и две кћери.

ЛИТЕРАТУРА: А. Ивић, Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања Потиско-поморишке границе (1703), Н. Сад 1929; К. Јиречек, Историја Срба I, Бг 1952; Ј. Калић Мијушковић, Београд у средњем веку, Бг 1967; Д. Динић Кнежевић, „Сремски Бранковићи", Истраживања, 1975, 4; P. Engel, Középkori magyar genealógia, CD-Rom, Budapest 2001; P. Engel, The Realm of St Stephen: A History of Medieval Hungary 895--1526, London -- New York 2001.

А. Крстић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)