ВЕЛИМИРОВИЋ, Стеван

ВЕЛИМИРОВИЋ, Стеван, генералштабни мајор (Сиколе код Неготина, 9. VIII 1843 – Трњани код Алексинца, 24. VIII 1876). Гимназију је учио у Неготину и Београду. Војно образовање стекао је на Артиљеријској школи (1860–1865). Током 1872. и 1873, као државни питомац, усавршавао се у Пруској. За генералштабног потпоручника произведен је 1865; поручник је постао 1868, капетан II класе 1872, капетан I класе 1874, а мајор 1876. Официрску каријеру започео је као водник у пионирском полубатаљону, потом је био командир 2. чете 4. стајаћег батаљона, па вршилац дужности команданта 2. батаљона II пешадијског пука стајаће војске. Школске 1867/68. предавао је Стилистику на Артиљеријској школи. Потом је био вршилац дужности начелника штаба Дринске дивизије. У Првом српско-турском рату 1876. био је начелник штаба Комбиноване дивизије. Касније је распоређен за командата алексиначког мостобрана. Почетком августа враћен је на десно крило Моравске војске за команданта положаја на Вукањи. У време битке на Шуматовцу (23. VIII 1876), командовао је одредом од шест батаљона пешадије и две батерије. У борбама на Житковачким и Прћиловачким висовима његов одред је поражен и распршен. Због немогућности да окупи своје трупе, генерал Черњајев га је пред целим штабом извређао, одузео му сабљу и наредио да га ставе под војни суд. Иако је наредба повучена, због понижења и претрпљених увреда извршио је самоубиство скочивши у Мораву. Још као гимназијалац, заједно са браћом Јевремом (будућим генералом) и Петром (будућим радикалским прваком и председником владе) био је присталица социјалистичких идеја и припадник круга окупљеног око Светозара Марковића. Превео је са руског војно-стручне приручнике Упут за упражњење пешадије у пољској служби и Упут за упражњење пешадије у стрељачкој служби.

ИЗВОР: Шематизам Србије, 1866–1876.

ЛИТЕРАТУРА: Узданица, 1903, 6, 134; А. Ј. Милојевић, За отаџбину, Бг 1904; В. Ђорђевић, Српско-турски рат, I, Бг 1907; Споменица седамдесетпетогодишњице Војне академије 1850–1925, Бг 1925; Споменица педесетогодишњице Невесињског устанка 1875–1925, Бг 1925; П. Тодоровић, Дневник једног добровољца, Бг 1983; Б. Јововић, Српски официри у нациналној култури, Бг 1988.

Ђорђе Ђурић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)