Прескочи до главног садржаја

ВРШКА ЧУКА

ВРШКА ЧУКА, планински терен југоисточно од Зајечара. Код нас се обично сматра најсевернијим делом Старе планине, а у ствари је то последњи северозападни орографски и геолошки сегмент бугарског Предбалкана. Удолином Новог Корита одвојен је од нашег дела Старе планине, а има правац пружања од севера-северозапада ка југу-југоистоку са постепеним повећавањем висине према југу-југоистоку. На истоку преко државне границе са Бугарском везује се са великом структуром Белоградчика. На западу спушта се у долину Белог Тимока према којем теку речице и потоци: Бујков, Прлитски, Шашка, Тополовац и Добранов дол.

У геолошком погледу, В. ч. је антиклинала у чијем пространом језгру се налазе протерозојски филитоиди пробијени и метаморфисани херцинским гранитоидима. Преко метаморфних стена местимично леже континентални горњокарбонски кластити са палеофлором (Аnnularia stellata, Linopteris germani, Pecopteris arborescens и др.) и црвени пермски пешчари. На западном-југозападном крилу и на северном периклиналном завршетку антиклинале налазе се мезозојске творевине. Доња јура почиње речно-језерским класитима а наставља се црним угљевитим глинцима са слојевима угља. Из тих слојева позната је добро очувана лијаска палеофлора (Cladophlebis denticulata, Nilssonia orientalis и др.). У тамносивим алевролитима из повлате угљених слојева одређена је богата асоцијација мекушаца (Paleonucula hammeri, Cucullaea oblonga, Grammatodon subdecusta, Claughtonia turbinoides и др.). Ови фосили сигурно потичу из догера (аленски кат). У песковитим кречњацима средњег и горњег догера нађене су многобројне шкољке и амонити (Мacrocephalites macrocephalus и др.). Добро услојени сиви и румени кречњаци са рожнацима припадају оксфорду и кимериџу. Завршни у том низу су банковити и масивни, сиви и беличасти кречњаци са коралима, пахиодонтима и елипсактинијама из титона. Изнад јурских седимената на западу трансгресивно леже албски сивозеленкасти лапорци са амонитима и белемнитима (Puzosia mayoriana, Neohibolites minimus и др.). Преко наведених јурских и доњокредних аутохтоних творевина на северу структуре навучен је комплекс префлишних творевина и флишних синајских слојева доњокредне старости који припадају инфрагетикуму.

ЛИТЕРАТУРА: К. Петковић, Д. Веселиновић, В. Ђокић, Угљени рудник Вршка чука, Бг 1958; Д. Бошковић, Стратиграфија и тектонски односи јурских творевина Вршке чуке, магистарска теза, РГФ, Бг 2000.

А. Грубић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)