ВАРНАВА (Настић)

ВАРНАВА (Настић), епископ, писац (Гери, Индијана, САД, 31. I 1914 – Манастир Беочин, 12. XI 1964). Под именом Војислав 1937. завршио Богословски факултет у Београду. Радио као катихета у Сарајеву, а замонашио се 1940. Борбен и несаломив, остао је у Сарајеву одбивши Павелићеву понуду да буде епископ тзв. Хрватске православне цркве. Хиротонисан је 1947. за викара епископа Нектарија са титулом хвостански и изјавио да је спреман за рат „не за позиције земаљске власти и силе, него рат за спасење душа људских, борба да се оне отму из мрачног смртоносног загрљаја сатанског". Комунисти су се препознали у његовим речима и ухапсили га 25. XII 1947. На суђење је доведен окован ланцима и 1. III 1948. осуђен на 11 година затвора. Казну је издржавао у Зеници, а приликом премештаја у Сремску Митровицу инсцениран је саобраћајни удес у којем је доживео прелом ноге. Пуштен је 1951. на условну слободу коју је проводио у „кућном притвору". Пензионисан и под сталном присмотром власти, живео је у манастирима Гомионици, београдском Ваведењу, Крушедолу и Беочину, али му је било забрањено да долази на богослужења. Умро је под неразјашњеним околностима, због чега се сумња да је отрован. Сахрањен је у манастирском храму, а 2005, због чврстине вере и претрпљеног мучења, канонизован је као исповедник вере.

ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Слијепчевић, Историја Српске православне цркве, III, Бг 1991; С. Јовић, Свештеномученик епископ Варнава Настић, Бг 2004.

Радомир Милошевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)