ВУКСАНОВИЋ, Миро

ВУКСАНОВИЋ, Миро, књижевник (Крња Јела, Црна Гора, 4. V 1944). Дипломирао на Филолошком факултету у Београду (1969). Био је управник Градске библиотеке у Сомбору (1975--1988), а од 1988. управник Библиотеке Матице српске у Новом Саду. У периоду 2004--2008 В. је био потпредседник Матице српске, а последње две године тог мандата је, због болести и смрти Божидара Ковачека, обављао и функцију председника ове установе. Иницијатор је оснивања и главни уредник Издавачког центра Матице српске (2007), а од 2011. и његов директор. За дописног члана САНУ изабран је 2009, а од 2011. је управник Библиотеке САНУ у Београду и уредник њене Трибине.

Свој књижевни рад започео је оживљавањем ликова и слика из детињства и завичаја, те наративним представама патријархалног живота и културе, дијалекатског говора, његове звучности, лексичког богатства и наговештених ширих унутрашњих значења. Језик и његово богатство основе су уметничког садржаја његовог књижевног дела. У појединим књигама комбинује описе легенди, веровања и обичаја и њиховог магијског и ритуалног деловања на колективну и појединачну свест становника горњоморачких планинских села, у којима се задржала фолклорна, епска и митска представа живота. Највише структурних иновација остварио је у специфичном романескном циклусу Семољ гора (Бг 2000), Семољ земља (Бг 2005) и Семољ људи (Бг 2008). Састављен од прича, легенди, дијалошких и монолошких целина, песама у прози, сликовито објашњених надимака и необичних имена, од прича о карактерима, од снова и фантазми и других појмова који се сусрећу у једном затвореном социокултурном свету у постепеном нестајању, његов семољски циклус приближава се романескном облику и значењу не само због одреднице „азбучни роман" у поднасловима његових издвојених целина него и због доминантног значења које је у њему добила сама реч као појам који обједињује наративну грађу у жанровску целину блиску романескној структури. У његовим филолошким и лексикографским романима реч има функцију књижевног лика, књижевног јунака који интегративно делује на све структурне слојеве текста као њихова иницијална унутрашња веза и природно семантичко исходиште. Усмена култура, као најстабилнија традиција српског народа, обогаћена моделима савременог наративног исказа и форме, у посебном је естетском поретку нашла трајно уточиште на страницама његовог семољског циклуса и других књига. Наглашен степен онеобичавања и стилизације завичајних речи, жанровска новина, повремени хуморни и иронични искази, честе промене наративних перспектива, сажетост и експресивност израза, динамичност структуре и прозног поступка, мозаичност композиције и сугестија нових, проширених рецептивних могућности доживљавања прозног текста, допринели су да оживи нестали свет детињства и завичаја и да стари прозни жанрови у новом морфолошком кључу добију висока естетска значења. За своје књиге добио је више важних признања која се код нас дају прозним ауторима: „Мирослављево јеванђеље" (2000); Награду за уметност Вукове задужбине (2000); Књига године ДКВ (2002); „Светозар Ћоровић" (2002); „Лаза Костић" (2005); НИН-ова награда за роман (2005); „Меша Селимовић" (2005); Повеља за животно дело УКС (2012) и др.

М. Недић

У области библиотекарства В. је остварио веома значајне резултате. Док је био управник сомборске Градске библиотеке „Карло Бијелицки", укупан књижни фонд повећан је за 100.000 књига, реновиране су и дограђене библиотечке просторије у граду и обезбеђен је простор за сеоске библиотеке. У том раздобљу покренуо је издавачку делатност Библиотеке и био њен уредник. Од 1988. управник је Библиотеке Матице српске са најдужим управничким стажом у најстаријој српској националној библиотеци. Библиотека је увећана за 1.200.000 публикација. Обезбеђена је посебна зграда за смештај библиотечке грађе са 3.300 м² и изграђено је ново крило здања са 4.300 м². Од 1989. започета је компјутеризована обрада публикација и захваљујући томе Библиотека има највећи електронски каталог у земљи са више од милион записа. Унапређена је размена публикација са 330 установа у више од 50 земаља; развијена је реферална делатност; опремљене су радионице за конзервацију и рестаурацију публикација -- споменика културе; отворене су нове читаонице за раритете и научни рад. Обновљен је Годишњак Библиотеке Матице српске и покренуте три серије штампаних каталога и едиција књига Трагови, настављено је издавање Библиографије књига у Војводини, а као покретач и главни уредник потписао је 26 томова штампаних каталога и легата и сва поменута издања. В. је у Матици српској у оквиру Издавачког центра значајно подстакао развој издавачке делатности, а поготово оснивањем Едиције „Матица" и Антологијском едицијом „Десет векова српске књижевности", као својеврсном облику превредновања српског књижевног стваралаштва од XII в. до наших дана. За успешан рад у библиотекарству и култури добио је више признања: Октобарску награду Сомбора (1986), Вукову награду (2004), „Милорад Панић Суреп" (1996), „Запис" (2007), „Ђура Даничић" (2009) , „Стојан Новаковић" (2012) и др.

Р. Мићић

ДЕЛА: романи: Клетва Пека Перкова, Н. Сад 1977; Градишта, Н. Сад -- Нк 1989; Далеко било, мозаички роман у 446 урокљивих слика, Н. Сад 1995; Точило, Бг 2001; Кућни круг, Н. Сад 2003; Бихпоље, Зр 2013; приповетке: Горске очи, Со 1982; Повратак у Раванград, Бг 2007; Отсвјуду, Бг 2008; Читање таванице, Бг 2010; књиге записа: Немушти језик, Со--Бг 1984; Вучји трагови, Н. Сад 1987; поеме: Тамоони, Н. Сад 1992; Морачник, Н. Сад 1994; Одабрани романи I--III, Бг 2011; огледи: Клесан камен, Бг 2011.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Вуковић, „Магијски обрасци Мира Вуксановића", ЛМС, 1998, 461/4; М. Јевтић, Каже Миро Вуксановић, Бг 2000; М. Јевтић, Р. Поповић (прир.), Књига о „Семољ гори" Мира Вуксановића, Бг 2002; Д. Копривица, Приватни симпозијум о „Семољ гори", Н. Сад 2004; Ј. Делић, „Роман рјечник Мира Вуксановића", ЛМС, 2005, 475/1--2; Т. Брајовић, „Тријумф новог архаизма", НИН, 2006, 2876; С. Гордић, „Лексикографско-поетска картографија Мира Вуксановића", у: Савременост и наслеђе, Н. Сад 2006; М. Егерић, „Семољ земља, роман чији је јунак језик", Српска вила, 2006, 23; И. Негришорац, „Потрага за исконом и постмодерни етнороман: поетички и жанровски систем Мира Вуксановића", ЛМС, 2006, 477/3; Д. Копривица, Семољ земља. Слушање планине, Н. Сад 2008; С. Кољевић, „Сновиђења на древним стазама: о романима и приповеткама Мира Вуксановића", у: Одјеци речи, Бг 2009; М. Јевтић, Семољ Мира Вуксановића, Бг 2011.

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)