ВЕЛИКОМОРАВСКИ БАСЕН

ВЕЛИКОМОРАВСКИ БАСЕН, један од највећих ободних панонских басена, тј. терена где су током миоцена постојали заливи Панонског мора. Простире се јужно од Дунава по правцу пружања речне долине Велике Мораве. В. б. у ширем смислу обухвата, поред савремене речне долине Велике Мораве, околне брежуљкасто брдовите терене са развићем неогених седимената и сужава се од севера ка јужном ободу. Формиран је у тектонски спуштеним теренима Српско-македонске масе између издигнутих морфоструктура Карпато-балканида на истоку и Вардарске зоне на западу. В. б. је испуњен терцијарним и квартарним седиментима чија дебљина јако варира. Палеорељеф терцијарних наслага чине кристаласти шкриљци Српско-македонске масе а мањим делом и јурско-кредне стене Вардарске зоне. Морфологија сложеног тектонског рова В. б. настала је као резултат спуштања дуж великих ободних раседа правца север-северозапад – југ-југоисток, попречних и дијагоналних праваца пружања којима је и унутрашњост басена подељена на тектонске блокове. Тако се у источном делу В. б. истичу тектонске морфоструктуре: депресија Дрмна, блок Витовница, блок Златово–Бобова. Даље се за источни део В. б. везују локални басени као што су Млавски басен, Ресавско-деспотовачки басен и Ражањско-мозговски басен. У западном делу В. б. истичу се тектонске структуре: Грочанско-јасенички ров, Рачанско-коларски блок (погребени хорст), Марковачка депресија (овде је утврђена највећа дебљина терцијарних седимената од око 4.000 м ), Јухорски хорст. Са југозападне стране за В. б. се везују Левачко-белички басен и Варварински басен. Унутар В. б. наталожени су терцијарни, претежно миоценски седименти и различите квартарне творевине. Старија фаза терцијарне седиментације обухвата период млађег олигоцена и старијег миоцена када су таложени континентално-језерски седименти (моласе, пескови, глине, лапорци, кречњаци и др.). За седименте језерско-континенталне фазе седиментације старијег миоцена везане су и појаве нафте у депресији Дрмно. Млађа фаза седиментације у терцијару обавила се на прелазу доњи-средњи миоцен и у току средњег и млађег миоцена када је на простору В. б. формиран велики залив Панонског мора. Овде су се прво таложили седименти Панонског мора (баден – старији средњи миоцен), затим морско-бракични слојеви (сармат – млађи средњи миоцен) и каспибракични седименти Панонског језера у млађем миоцену. У току средњег миоцена (прелаз баден–сармат) Панонско море је дуж Великоморавског залива доспело најдаље на југ у току свог постојања. Тада је море овде продрло идући са севера на југ до простора данашњег Параћина и даље до Крушевца. Касније се оно све до краја миоцена постепено повлачило на север. Због тога, идући од југа ка северу, данас наилазимо на све млађе неогене седименте на површини терена унутар В. б. У средњем миоцену, унутар морског Великоморавског залива таложили су се лапорци, глине и алеврити а у приобалним појасевима и око некадашњих острва, пескови, шљункови, угљевите глине и органогени кречњаци. Део налазишта нафте у депресије Дрмно везан је за морске седименте средњег миоцена. Током млађег миоцена Великоморавски залив је део акваторијума сланкастог језера Панон. У том периоду таложе се лапорци, глине и пескови, а повремено и слојеви угља. Највећи економски значај међу неогеним наслагама имају седименти млађег горњег миоцена-понта. За њих су везана велика лежишта меког мрког угља (лигнита) у Костолачком басену и мање појаве истог угља у грочанско-смедеревском Подунављу. Велик део терена В. б. испуњен је квартарним наслагама. Међу старијим, плеистоценским творевинама заступљени су делувијално-пролувијални наноси, седименти виших речних тераса, леса и преталожених лесоида. Холоцену припадају алувијални и падински седименти. Посебно се истичу алувијалне наслаге Велике Мораве и њених притока. Алувијалне наслаге Велике Мораве имају економски значај јер се у њима јављају велике наслаге квалитетног шљунка који се експлоатише као грађевински материјал.

ЛИТЕРАТУРА: С. Милошевић, Р. Милетић, „Костолачки басен, Каустобиолити", у: Геологија Србије, VII, Бг 1975; Д. Долић, „Маринско-бракични миоцен ниске Шумадије и крушевачког басена", О. Спајић, „Плиоцен, област источно од Карпатобалканида", у: Геологија Србије. Стратиграфија – кенозоик, Бг 1977; П. Стевановић, Доњи плиоцен Србије и суседних области, Бг 1977; M. Marović, S. Knežević, „Neotectonics of a part of Sumadia and Northwestern Serbia", Annales Géologiques de la Péninssule Balkanique, 1985, 49; M. Marović и др., „The Velika Morava Graben", у: Neoalpine tectonics of Serbia, Бг 2007.

Слободан Кнежевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)