ВИША ЖЕНСКА ШКОЛА У БЕОГРАДУ

ВИША ЖЕНСКА ШКОЛА У БЕОГРАДУ, основана је законом од 17. VI 1863. Од оснивања имала је двоструки задатак -- била је једина државна средња школа за девојке у Србији са задатком да женској деци пружи средње опште образовање и, истовремено, да припреми будуће учитељице. Основана као трогодишња, 1866. продужена је на четири године, 1879. на пет, а 1886. на шест година. Уписивала је девојчице након завршене четвороразредне основне школе. Пријемни испит уведен је 1874. Програм је обухватао општеобразовне предмете, уже „женске предмете" (женски рад, играње и вештине готовљења јела) и педагошке предмете (педагогика с методиком). Временом су педагошки предмети добили већи фонд часова и изучавани су у последња два разреда. Ученице су у прво време рада школе остајале у њој још годину дана и држале часове у статусу приправница, а од 1879. при њој је отворена (основна) школа вежбаоница у којој су ученице имале праксу из школског рада и на тај начин су практично оспособљаване за учитељски позив. Прва управница В. ж. ш. Катарина Ђорђевић Миловук остала је на овој функцији пуних 30 година. Године 1871. уведена је обавеза да будуће учитељице полажу учитељски испит који се састојао из усменог испита из свих предмета који су се у овој школи слушали и писменог дела који се састојао из израде есеја ради провере знања из српског језика. Године 1883. учитељски испит за ученице В. ж. ш. делом је усаглашен са учитељским испитом за ученике Мушке учитељске школе у Београду: обухватао је усмени испит из педагогије, писмени испит из науке хришћанске, српског језика и књижевности, српске и опште историје, педагогије са школским радом, рачунице, земљописа, јестаственице, те практични испит из женског ручног и школског рада. Првих година рада В. ж. ш. била је смештена на другом спрату приватне куће на Зеленом венцу. Октобра 1865. добила је своју школску зграду у данашњој улици Краљице Наталије, која је била мала и неусловна, да би 1882. школа добила на коришћење и дотадашњу зграду Државног савета. Број ученица се стално повећавао, па су у периоду 1889--1913. изнајмљивани приватни локали за учионице, а настава се одвијала и у згради Треће београдске гимназије код Вазнесењске цркве (1906), у основној школи за Савски крај (1908), те у згради Друге београдске гимназије на Батал Џамији (1910). Изменама закона о учитељској школи од 1896. било је предвиђено оснивање женске учитељске школе, али је реализација ове одредбе уследила четири годинe касније -- Женска учитељска школа у Београду свечано је отворена 1900. У склопу припрема за отварање женске учитељске школе, изменама закона од 1898, В. ж. ш. у Београду претворена је у шесторазредну средњу школу за опште образовање девојака, изгубила је карактер стручне школе за спремање учитељица, а новим наставним планом прва три разреда уједначена су са девојачким школама. Године 1904. добила je статус четворогодишње ниже женске гимназије, чиме су учињене формалне припреме за отварање прве женске гимназије у Београду 1905. Изменама закона о средњим школама од 4. VII 1912. В. ж. ш. у Београду је укинута.

ЛИТЕРАТУРА: К. Цветковић, Виша женска школа у Београду -- педесетогодишњица 1863--1913, Бг 1913.

Наташа Вујисић Живковић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)