Прескочи до главног садржаја

ВРГ

ВРГ (Lagenаria siceraria), јургета, тиква судовњача, натегача, ајдук, тиква водњака из породице Cucurbitaceae. Спада у мало распрострањене врежасте тикве, а пореклом је из Африке. То је једногодишња зељаста врста. У Србији се гаји као баштенска врста, без података о површинама и приносу који је и иначе веома различит у зависности од облика в. и величине плода. Има срцолике листове и, за разлику од других тикава, цвет је беле боје а на биљци се јасно разликују мушки и женски цветови који имају плодник облика будућег плода. Семе је чврсте семењаче, неправилно правоугаоног облика са карактеристичним крилима светломрке боје. Плодови су различитог облика и величине: дуги и ваљкасти, тзв. „кобасица тиква", чији се врх може одсећи и користити као поврће а плод наставља раст; лоптасти облик са израштајем или без њега. Тиква судовњача се користи као посуда за воду, варива, семе; осликава се традиционалним мотивима и техникама: за пиротехнику, резбарење и фарбање. Тиква натегача (ајдук, хајдук, лопов, дудук) са дугим уским вратом и округластим проширењем на дну, запремине 1--2 л, користи се као натега за извлачење течности из буради при дегустацији вина и ракије у Војводини и средњем и јужном делу Србије. Као натега користи се добро развијен, сасушен и заобљен плод са правим и дугим вратом. Тиква се пробуши на обе стране: ножем се пресече врат а заобљен део се бургијом пажљиво пробуши у оси са отвором на врату. Кроз отворе се извади семе и очисти унутрашњи део плода. Вино или ракија извлачи се тако што се цевасти део спусти у буре а са другог краја устима се извуче ваздух и тако пуни проширење в. Затим се оба отвора затворе прстом и вино или ракија сипа у чаше а јачином отварања избушеног дела регулише се количина. Када је зрео, испуњен је ваздухом, херметички затворен, лак, чврсте коре па се два в. крушкастог облика плода међусобно повежу и користе за пливање. Данас се в. користи у повртарству као храна, затим као подлога за калемљење лубеница и у ликовној уметности као природни декоративни материјал. В. може достићи дужину и преко 2 м (тиква кобасица, јургета), па су организована такмичења, као што су Дани лудаје у Кикинди, где је најдужи в. био од 266 цм. Најбоље успева при дугом и топлом времену. Осетљив је на ниске температуре, а узгој и нега су исти као код осталих тикава.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Берењи, „Карактеристике и значај врга (L.siceraria (Мolina) Standl*)*", СП, 2001, 50; М. Ђуровка, Гајење поврћа на отвореном пољу, Н. Сад 2008; Ј. Берењи, „Lagenaria siceraria (Мolina) Standl. и његово коришћење у виноградарству и винарству", у: Виноградарство и винарство у Војводини, Н. Сад 2012.

Ј. Савић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)