ВОДЕН

ВОДЕН (Едеса), град у Северној Грчкој (Егејској Македонији), античко и средњовековно регионално средиште и важно стратешко место на значајној балканској комуникацији Via Egnatia. Под српску власт В. је доспео у време ратовања краља Стефана Душана са Византијом, 1342--1343. Византијски цар Јован Кантакузин је 1350. опсео В. који је у то време био добро утврђен и опасан бедемима и кулама између обале сада ишчезлог језера и кршевите косе на којој се налазила унутрашња тврђава. Град је бранила посада под командом четири српска властелина. У борбама у којима је учествовао и цар лично, Византинци су успели да град привремено запоседну. Заробљена српска посада била је ослобођена, а у заробљеништву су задржана поменута четири властелина. Кантакузин је у освојеном граду оставио посаду од 200 оклопника под командом Георгија Лизика. Већ наредне године цар Стефан Душан је на јуриш успео да преотме В., којом приликом су били порушени и делови бедема. Српски владар је у граду имао присталица, посебно међу сиротињом која је запосела куће Кантакузинових присталица. У тим борбама истакао се Радослав Хлапен који је касније био намесник цара Уроша у овом граду. Византијска посада је без оружја пуштена на слободу, а заробљени Георгије Лизик је упућен у Скопље где му је требало судити, али је на путу умро. Турци су В. заузели, вероватно, средином 1385. или 1386, у исто време кад и оближњу Верију (Бер).

ИЗВОР: Византијски извори за историју народа Југославије, VI, Бг 1986.

ЛИТЕРАТУРА: К. Јиречек, Историја Срба, I, Бг 1978; Б. Ферјанчић, С. Ћирковић, Цар Стефан Душан, Бг 2005.

М. Поповић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)