ВУЛИЋ, Никола

ВУЛИЋ, Никола, историчар, класични филолог, универзитетски професор (Скадар, 27. XI 1872 -- Београд, 25. V 1945). У Београду завршио Велику школу на групи за историју, класичну филологију и археологију. У Минхену докторирао 1896. с дисертацијом „Historische Untersuchungen zum Bellum Hispaniense". По повратку у Београд предавао у гимназији 1896. Ванредни професор на Катедри за историју старог века Велике школе у Београду постао 1897, а редовни 1901. Одмах по оснивању Универзитета у Београду 1905. постао је ванредни, а 1919. редовни професор. За редовног члана СКА изабран је 1921. Као њен доживотни представник у Међународној унији академија покренуо је и реализовао више значајних пројеката (Археолошка карта, Корпус грчких ваза). Истраживао античку историју, класичну филологију, епиграфику и нумизматику. Сарађивао је у најугледнијим научним часописима, између осталих и у Гласу СКА, Гласнику српског краљевског друштва, Старинару, а исто тако и у иностраним часописима: Clio, Rivista di storia antica, Јahreshefte des Österreichischen Аrchäоlogischen Instituts.

Његови научни радови су полемични и често настали као одговор на истраживање других научника. Многе његове расправе и данас представљају полазну тачку у изучавању појединих проблема. Занимали су га сви периоди античке историје од класичне Грчке, преко хеленистичког периода и римског царства до позне антике. Расправљао је о вредности Хомерових епова као историјских извора, владавини Александра Великог и његовим ратовима, сеоби Хелвећана и Цезаровим ратовима у Галији. Нарочито истраживао античку прошлост на простору југословенских земаља, посебно Србије и Македоније. Изучавао историју племена која су насељавала централни Балкан: Трибала, Бастарна и Келта. Обрадио и римско освајање Балкана. Већи број његових радова бави се изучавањем Октавијановог Илирског рата, а писао је и о далматинско-панонском устанку. Бавио се и питањима у вези са римским провинцијама на Балкану. Из раздобља позне антике посебно су га занимали ратови и владавина Констанција II. Написао је и неколико радова посвећених историји хришћанства на територији Југославије. Дао је огроман допринос развоју античке епиграфике код нас. По Србији и Македонији прикупљао епиграфске налазе значајне за проучавање историје антике на југословенском тлу. Материјал је објављивао с Антоном фон Премерштајном под насловом Аntike Denkmäler in Serbien (Wien 1912) у годишњаку аустријског археолошког друштва, као и самостално у осам свезака дела Антички споменици наше земље публикованим у периоду 1900--1948. у Београду. Написао је и неколико радова посвећених појединачним епиграфским проблемима. Истраживао историју ковнице новца у Виминацијуму, што је представљало важан допринос проучавању античке нумизматике. Као добар познавалац грчког и латинског језика, дао је значајан допринос и на пољу класичне филологије. Писао је студије и есеје о писцима класичне грчке и римске књижевности: о грчкој лирици до Пиндара, о Катулу и Вергилију. Са посебном пажњом бавио се истраживањем утицаја антике на српско културно наслеђе. Сарађивао у великом броју енциклопедија издаваних код нас и у иностранству. Писао и уџбенике за латински језик и историју за средње школе. Бавио се и археолошким истраживањима. Током 1911. и 1912. ископавао је римски каструм у Стојнику на Космају. Ископавао је и римско позориште код Злокућана у околини Скопља. Написао и низ популарних чланака о личностима и важним догађајима антике, као и о најзанимљивијим археолошким налазима. Ови радови објављени су у бројним дневним новинама и часописима. Значајан је његов педагошки рад на Великој школи и Универзитету у Београду. Предавао је Историју Старог века, а држао је и посебне курсеве посвећене епиграфици и историји југословенских земаља у античко доба. Био је председник Српског археолошког друштва, уредник часописа Старинар (1922--1931) и председник Историјског друштва Србије. Биран је за дописног члана Француске, Бечке и Румунске Академије. Био је редовни члан Археолошког друштва у Софији и Бечког археолошког друштва, те почасни доктор универзитета у Падови и Клермон Ферану.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Марић, „Библиографија радова Н. Вулића", Старинар, 1959, IX--X.

М. Р. Васић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)