ВИЛИНА МЕТЛА

ВИЛИНА МЕТЛА, шпаргла (Аsparagus officinalis), вишегодишња зељаста биљка из породице Asparagaceae. Ризом је снажан и разгранат, често са кртоластим задебљањима. Стабло је разгранато, усправно, високо 40--200 цм. Листови су редуковани, веома ситни, љуспасти, док фотосинтетичку улогу имају листолике метаморфозиране гранчице (филокладије). Оне су нежне, игличасте, дугачке 10--20 мм и груписане 3--10 у пршљеновима. Цветови су једнополни, појединачни или по два заједно у пазуху филокладија, на дугим дршкама. Перијант је неугледан, беличаст или жућкасто-зеленкаст. Плод је црвена бобица. Распрострањена је у скоро читавој Европи осим већег дела Скандинавије. У Србији је релативно честа биљка пропланака и чистина храстових шума и шумо-степа. У народној медицини користи се као диуретик. Млади пролећни изданци неколико дивљих али и гајених сорти рода Аsparagus, познати као шпаргле и шпароге, цењено су поврће у Медитерану и Европи. Иначе, род Аsparagus обухвата око 200 врста зељастих биљака, полужбунова и пузавица распрострањених у умереном и тропском појасу Старог света. У Европи има 15, а у Србији пет врста, од којих је A. tenuifolius сличан са в. м. и такође познат у народу под тим именом. Остaле врсте у Србији су дрвенасте пузавице и веома су ретке (A. scaber, A. pseudoscaber и A. acutifolius). Врста A. acutifolius је одрвенела пузавица чврстих и оштрих листова. Честа је у макији, живим оградама и запарложеним местима у Приморју. Њени млади изданци се у пролеће сакупљају и масовно користе као поврће. Неке врсте из тропске Африке, као што су A. densiflorus и A. setaceus, често се гаје као собно цвеће.

ЛИТЕРАТУРА: Е. Вукићевић, „Аsparagus L.", у: М. Јосифовић (ур.), Флора СР Србије, 7, Бг 1975; B. Valdes, „Asparagus L.", у: T. G. Tutin и др. (ур.), Flora Europaea, 5, Cambridge 1980; М. Сарић (ур.), Лековите биљке Србије, Бг 1989.

В. Стевановић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)