ВАСИЋ, Конрад

ВАСИЋ, Конрад, дипломата, владин саветник (Љубљана, Словенија, 22. XI 1822 – Цеље, Словенија, 6. VII 1901). Завршио је Правни факултет. Службовање је почео у суду у Горици (1846–1854), до 1878. био у дипломатији, а од тада до пензионисања (1881) владин саветник. Радио је у конзулату у Цариграду (1854–1857), потом као отправник послова конзулата у Сарајеву, да би јула 1859. био унапређен у генералног конзула. Године 1862. био отправник послова аустријског генералног конзулата у Београду. Од јуна 1864. до новембра 1868. био је заменик конзула у Мостару, конзул у Цариграду до јануара 1871, а до новембра 1877. генерални конзул у Скадру. У септембру 1875, за време устанка долази у Херцеговину у мисију мира с конзулима великих сила. Када је обелоданио протест херцеговачких католика против припајања Херцеговине Србији или Црној Гори и открио ко стоји иза изражене жеље да се БиХ припоји Аустрији, упућен је у Скадар. За генералног конзула у Сарајеву враћен је у новембру 1877, како би припремио окупацију. В. се није усудио да са муслиманима ради по упутствима Беча. После одлуке Берлинског конгреса и решености муслимана да се одупру окупационој војсци, њихове вође су 31. VII 1878. од конзула В. тражиле да с аустријским поданицима напусти земљу, што је и учинио. У Сарајево се вратио с окупационом војском. По окупацији, ушао је у комисију везану за послове БиХ, основану при аустријском Министарству спољних послова. Ангажовао се на питањима повратка избеглица, аграрне политике и положаја Српске православне цркве.

ЛИТЕРАТУРА: В. Чубриловић, Босански устанак 1875–1878, Бг 1930; Х. Капиџић, Херцеговачки устанак 1882. године, Сар. 1973; Д. Берић, Устанак у Херцеговини 1852-1862, Бг – Н. Сад 1994; Г. Шљиво, Босна и Херцеговина 1854–1860, Ландсхут 1998; Т. Краљачић, Калајев режим у Босни и Херцеговини (1882-1903), Бл – Срп. Сар. 2000.

Ђорђе Микић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)