ВИДИНИЋ, Благоје

ВИДИНИЋ, Благоје, фудбалер, тренер (Скопље, 11. VI 1934 – Стразбур, 29. XII 2006). Почео да брани у Вардару (Скопље), у којем је привукао пажњу стручњака. Био је голман репрезентације Југославије, која је 1951. у Кану победила на Омладинском турниру Уефе. У Првој лиги дебитовао је 1952, а на голу Вардара остао до 1956, када је прешао у Раднички (Београд). С овим клубом стигао је 1957. у финале Купа Југославије, где је његов тим после вођства од 3:0 у првом полувремену изгубио од Партизана с 5:3. Од 1962. био је члан ОФК Београда, у којем је остао до 1964. Каријеру је наставио у Сиону (Швајцарска) 1964–1966, а одатле је отишао у САД. Био је члан Тороса (Лос Анђелес) 1967. и 1968 (клуб се преселио у Сан Дијего), а каријеру је завршио 1969. у Старсу (Сент Луис). За А репрезентацију Југославије бранио је 1956–1960. на осам утакмица и освојио три медаље: сребрну на Олимпијским играма 1956. у Мелбурну и златну 1960. у Риму, а сребрну на Европском првенству (тада Куп европских нација) 1960. у Паризу. На светским првенствима учествовао је два пута и то као селектор. Најпре је 1970. водио Мароко, прву афричку репрезентацију која се квалификовала на светско првенство (Египат је учествовао 1934, али није био независна држава), а четири године касније и Заир (селектор 1971–1974). Био је на челу и колумбијске репрезентације (1976–1979).

ЛИТЕРАТУРА: В. Стојковић, Клуб познатих у фудбалу Србије и Црне Горе (1903–2005), Бг 2005.

Иван Цветковић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)