ВОЈИНОВИЋ, Новица

ВОЈИНОВИЋ, Новица, правник, историчар, универзитетски професор (Лозница код Чапљине, 18. IV 1927 -- Подгорица, 14. Х 2002). Два брата су му скончала у усташким јамама, а мајка у логору у Јасеновцу 1944. Са своја четири брата отишао је у партизане. Од петорице, три Војиновића су учесници НОБ-а од 1941. После рата (1945--1949) завршио је гимназију у Требињу и Загребу, а Филозофски факултет (група за историју) 1955. у Сарајеву. Од 1955. предавао историју у гимназији у Мостару, затим био директор гимназије у Стоцу и професор Учитељске школе у Задру. Од 1960. био асистент у Институту за међународни раднички покрет у Београду, у којем је радио на више научних пројеката, посебно на пројекту „Политички системи социјалистичких земаља". На Правном факултету Свеучилишта у Загребу (одељење у Сплиту) докторирао је 1966. Од 1968. до 1972. у Институту радио на пројекту „Марксизам и национално питање". Крајем 1973. и почетком 1974. био је у Институту главни и одговорни уредник сабраних дела Маркса и Енгелса. На ПФ у Нишу изабран је за ванредног професора 1974, а крајем године у истом звању на ПФ у Титограду за предмет Политички систем. За декана овог факултета биран је 1975. и 1977. Од 1988. на ПФ у Титограду предавао Општу историју државе и права и Историју државе и права народа Југославије. На ПФ у Српском Сарајеву предавао ова два предмета од 1994. Био је сенатор Републике Српске од 1995, председник Српске демократске странке у Црној Гори и њен кандидат за председника Републике Црне Горе на изборима 1997.

ДЕЛА: „Нека питања теорије револуције", Зборник Правног факултета у Титограду, 1982, 6--9; Политички систем, Тг 1984; Општа историја државе и права, Тг 1999.

ИЗВОР: Архива ПФ у Подгорици.

ЛИТЕРАТУРА: З. Лакић, „Стваралачки портрет проф. др Новице Војиновића", Васпитање и образовање, Пг, 2007, 2.

К. Чавошки

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)