ВАРВАРИЗАМ

ВАРВАРИЗАМ, реч или конструкција страног порекла, која се обично употребљава када се жели истаћи неприлагођеност, неприкладност, па и непожељност неке стране језичке јединице у српском језику са становишта српске књижевнојезичке норме и говорне културе. Стране речи се уклапају у лексички систем у различитом степену због чега поједини лингвисти позајмљеницама називају оне које су скоро сасвим прилагођене и одомаћене, туђицама – делимично уклопљене, а в. – сасвим неприлагођене, па стога и непожељне речи и изразе. Неуклопљеност може бити изазвана различитим фонетским, морфолошким, творбеним, лексичким или синтаксичким узроцима. Нпр. речи као инстинкт теже се уклапају у српски језик јер садрже сугласничку групу нкт која је нетипична за српски морфонолошки систем. Творбеним и другим разлозима може се објаснити изразита препознатљивост именица на -инг као речи страног порекла у српском језику (нпр. тајминг, рејтинг, консалтинг). Стране речи углавном су непожељне ако за појмове које означавају постоје домаће речи (нпр. шопинг уместо куповина), док нпр. граматичке конструкције које су сачињене од предлога за и инфинитива (као кафа за понети) представљају изузетке страног порекла у синтаксичком систему српског језика. Међутим, многе стране речи су добро уклопљене у лексички фонд српског језика и неопходне су у њему (нпр. култура, сателит, филозофија).

ЛИТЕРАТУРА: Р. Драгићевић, Лексикологија српског језика, Бг 2007.

Рајна Драгићевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)