ВЕСПРЕМСКА ЕПАРХИЈА

ВЕСПРЕМСКА ЕПАРХИЈА, помиње се у XVIII в. уз остале епархије на простору Угарске. Име је добила по једном од седишта епископа (Veszprém), а јавља се најчешће као веспремска-стонобеоградска. Било је два разлога да се Веспрем (понекад се код Срба изговарало и као Весприм) убаци у име епархије и у њему постави седиште. Прво, било је изнуђено као српски одговор и као противтежа римокатоличким надбискупима у овом граду, који су често били Хрвати и деловали прозелитизмом међу Србима. Друго, Веспрем је имао традицију источног хришћанства још од раног средњег века. Веспрем се 653. помиње као центар словенске државе и источнохришћанске цркве. У првој половини IX в. кнез Привина је у Веспрему утврдио престоницу, а хришћанство је међу Словенима додатно ојачано радом Ћирила и Методија. У Веспрему столује православни словенски епископ и после 1054. када је дошло до поделе Цркве на православну и римокатоличку. Досељавање Мађара, који су првобитно примили хришћанство из Цариграда а касније се определили за Рим, довело је до уништења овог православног црквеног седишта. Оснивање В. е. било је подсећање на претходну историју и разлог да српски храм у Веспрему добије традиционални а не барокни живопис.

ЛИТЕРАТУРА: С. Михалџић, Православна епископија у Весприму, Н. Сад 1935; Р. Милошевић, Српска црква у времену и простору, Смед. 2009.

Радомир Милошевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)