Прескочи до главног садржаја

ВУКАНОВИЋ, Риста

001_III_Rista-Vukanovic_autoportret.jpgВУКАНОВИЋ, Риста, сликар, ликовни педагог (Бусовина код Требиња, 16. IV 1873 Париз, 16. I 1918). Као стипендиста Министарства просвете Краљевине Србије, сликарско образовање започео је 1891. у Петрограду у Русији. По сопственом захтеву, а уз подршку Михаила Валтровића, школовање је наставио 1892. на минхенској Академији. Припремне студије похађао је у атељеу словеначког сликара Антона Ажбеа, док је академско образовање стекао у Malschule Ота Зајца и Componier-Schule Александра Вагнера. У Минхену, у атељеу Антона Ажбеа, упознао је супругу Бету, с којом се венчао у Београду, што је одредило њихов заједнички приватни и професионални живот. Са студијским боравцима у Минхену В. је завршио 1898. када се стално настанио у Београду и заузео истакнуто место у уметничком и друштвеном животу српске престонице. Зaједно са супругом од 1900, по смрти Кирила Кутлика, преузео је руковођење и организовање Српске сликарске школе и Уметничко-занатске школе. Имао је успеха при излагању својих дела: слику Дахије откупљује краљ Милан, а он учествује у павиљону Краљевине Србије на светским изложбама у Паризу 1900. и Лијежу 1905. Друштвени успех уметничког пара В. потврђује се изградњом породичне куће у центру Београда. Њихов дом, изграђен по пројекту архитекте Милана Капетановића у Капетан Мишиној улици, постаје прва београдска уметничка кућа (Кunstlerhaus). В. је припадаo једном од најактивнијих и најутицајнијих интелектуалних кругова Београда тога доба. Сарађивао је и пријатељевао са интелектуалцима окупљеним око Српског књижевног гласникa, књижевним критичарем Богданом Поповићем и филозофом Браниславом Петронијевићем, чије је портрете, између осталих, и насликао. Интелектуалну блискост са В. Поповић је посведочио писањем текста У спомен на Ристу Вукановића. В. се веома анагажовао у организовању српског уметничког удружења „Лада" и југословенских уметничких изложби, те учествовао на изложбама у Београду (1904), Софији (1906) и Загребу (1908). Током I светског рата повлачио се заједно са српском војском преко Албаније у Грчку. Одатле је отишао у Француску, где је и умро.

Сликарство В. произашлo је из његовог образовања на минхенској академији и припада токовима идејног и мисаоног сликарствa, оствареног у оквирима симболистичко-сецесијске поетике. Његов познати сликарски опус није бројан. Једна од његових првих слика Дахије (1897) награђена је медаљом на Академији, што јасно показује да је В. потпуно одговарао идеалима академског образовања. На овој композицији он слика епизоду с почетка Првог српског устанка, а њен извор je епскa песмa Почетак буне на Дахије. Литерарни извор слике и њен национални садржај следе епску поетику у сликарству, коју су у српској уметности примењивали Ђура Јакшић и Ђорђе Крстић. Садржај слике не фокусира се на конкретни историјски наратив него на догађај који симболички сублимира епски фрагмент историје. В. слика и Прве жртве дахијске и Гуслара (1896). Гуслар је велика тема српске уметности XIX в., кроз коју се огледала слика српског националног певача. Крајем XIX в. долази до актуелизовања и оживљавања ове представе. Стари гуслар у симболистичкој култури оличава носиоца традиције и старих истина. Национални певач добија на значају као весник и певач будућих националних борби, па носи како српски тако и југословенски карактер. У опусу В. издваја се триптих Молитва, који је сликао током више година. Слика је започета највероватније око 1901, а завршена до 1906, када је приказана на изложби сликарске групе „Лада". На триптиху су приказане три монотеистичке молитве јеврејска, хришћанска и исламска чиме је визуелно истакнута идеја толеранције. Триптих је јединствено дело у српској визуелној култури. Откупљен је на југословенској изложби у Загребу 1908. и данас се налази у Модерној галерији у Загребу.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Поповић, Риста Вукановић 18731918, б. м. б. г.; В. Ристић, „Риста Вукановић", ЗЛУМС, 1965, 1; N. Мakuljević, „The Idea of Tolerance and Visual Culture: Rista Vukanović's Prayer", ГДИ, 2010, 3.

Ненад Макуљевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)