ВЕЛЕГЕЗИТИ

ВЕЛЕГЕЗИТИ, словенско племе у Грчкој, које се доселило приликом словенских инвазија крајем VI и почетком VII в. Први пут се помињу у опису словенске опсаде Солуна из 614–616, у којој су учествовали заједно са осталим словенским племенима у Грчкој: Дрогувитима, Сагудатима, Вајунитима, Верзитима и др. У новој словенској опсади Солуна, коју су између 674. и 677. предузела племена Ринхињана, Струмљана, Сагудата и Дрогувита, предвођена ринхинским кнезом Првудом, В. нису учествовали, него су остали у добрим односима са Византинцима и градом Солуном, те помагали снабдевање опсађеног града. Марта 799. Акамир, архонт Словена Велзитије, у којима треба препознати управо В., на подстицај становника (теме) Хеладе, покушао је да ослободи у Атини заточене стричеве цара Константина VI (780–797) и организује побуну против царице Ирине (797–802). В. су живели у Тесалији, у околини градова Тебе и Димитријаде, око Волоског залива. Тај предео се у каснијим вековима називао Велегезитијом. У каснијим изворима В. се више не спомињу, али се област Велегезитија спомиње и у изворима XII и XIII в.

ИЗВОР: ВИИНЈ, I, Бг 2007.

ЛИТЕРАТУРА: M. Vasmer, Die Slaven in Griechenland, Berlin 1941; D. A. Zakuqhnov", OiJ Slavboi ejn JEllavdi, jAqhvna 1945.

Предраг Коматина

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)