ВИТАН ТИХОРАДИЋ

ВИТАН ТИХОРАДИЋ, кнез (?, крај XIII в. – ?, прва половина XIV в.). Син непознатог властелина Тихорада, брат кнеза Дивоша Тихорадића, наручиоца богато илуминираног рукописа, познатог под именом Дивошево јеванђеље. Први пут се помиње као сведок „од својти" у повељи коју је око 1326. издао босански бан Стјепан II Котроманић (1322–1353) кнезу Вукославу Хрватинићу, а неколико година касније био је сведок „од земље" Усоре. Приликом издавања повеље Дубровчанима, у подграђу града Сребрника на Мајевици 1333, В. се наводи на првом месту међу сведоцима званим „молени". Место издавања повеље и његов помен као првог у бановој пратњи навело је неке историографе да претпоставе да је Сребрник био седиште властеоске породице Тихорадића. Његов син Тихчин Витановић наводи се с титулом кнеза 1345, те као сведок „од Усоре" у повељи бана Твртка из 1367. Последњи представници ове лозе били су Јурај Тихчиновић, с титулом жупана 1392, и војвода Вукић Тихчиновић 1461.

ИЗВОРИ: F. Miklosich, Monumenta Serbica, Viennae 1858; Л. Taлоци, „Истраживања о постанку босанске бановине с нарочитим обзиром на повеље кермендског аркива", ГЗМС, 1906, 18; Studien zur Geschichte Bosniens und Serbiens im Mittelalter, München–Leipzig 1914.

ЛИТЕРАТУРА: П. Анђелић, „Постојбина и род Дивоша Тихорадића", Слово, 1976, 25–26; J. Мргић, „Жупе и насеља „земље" Усоре", ЈИЧ, 2000, 1–2.

Јелена Мргић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)