ВЕШОВИЋ, Радоња

ВЕШОВИЋ, Радоња, пјесник, публициста (Ријека Марсенића код Андријевице, 8. XII 1924 – Београд, 2. X 2011). Школовао се у родном мјесту, Трепчи, Пећи, Беранама и Београду. Био је учесник НОБ од 1941. Послије рата радио у Борби, Омладини, Танјугу; био уредник Побједе, управник Цетињског народног позоришта, уредник Стварања, Народне културе, Сусрета, београдске Културе, секретар УКС, савјетник у Савјету федерације и редовни члан ЦАНУ од 1985. Опус му карактеришу завичајне, ратне, револуционарне, породичне, друштвене и политичке теме. Лирска димензија његове поезије почива на етици побједе и пораза, свијести о контрастима између угрожености и испуњења људске наде, доживљају полимских пејзажа, мора и урбане средине. В. је у пјесмама трагао за темом „човјековог прогреса" и хуманизмом вишег смисла, те вјеровао у моћ поезије више него у моћ науке. Његово лирско промишљање егзистенције садржи поетско-историјске реминисценције, те слике пораза и трагике, монструозности и безумља, али и усамљености и меланхолије. Добитник је више награда (УКЦГ, СУБНОРЈ, Тринаести јул и др).

ДЈЕЛА: Вијорења, Бг 1950; Гајтан воде у долини, Цт 1955; Крчаг на вјетру, Бг 1963; Буђење свјетла, Тг 1967; Доба жељно себе, Никшић 1991; Иза ријечи, Пг 1994; проза: Колона и видици, Бг 1971; Мач што мачеве сијече, Бг 1977.

ЛИТЕРАТУРА: Књижевно дјело Радоње Вешовића, зборник радова, Пг 1998.

Лидија Томић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)