ВОДОЗЕМЦИ

ВОДОЗЕМЦИ (Аmphibia), класа тетраподних кичмењака која се карактерише спољашњим оплођењем, развићем јаја и ларви у води и њиховом метаморфозом у одрасле који су потом превасходно везани или за водену или за влажну средину. Осим тога в. се карактеришу и специфичном грађом коже, крвотока и система за дисање. Рецентни в. деле се на три реда: репати в. (Urodela или Caudata), безрепи в. (Anura) и безноги в. (Apoda). У свету је познато око 7.000 врста в. у оквиру 60 породица. Најзаступљенији ред је безрепих в. (жабе) са 5.600 врста сврстаних у 48 породица, затим репати в. (мрмољци, даждевњаци) са 571 врстом у оквиру 9 породица, и безноги в. са 171 врстом. Највећи број врста в. распрострањен је у тропским и суптропским областима, посебно у кишним шумама. У Европи број врста в. је веома мали у поређењу са тропским областима. Забележене су 62 врсте у оквиру 10 породица или око 1% укупне светске фауне в. На Балканском полуострву утврђено је око 30, а у Србији 22 врсте и један клептон или 35,5% фауне в. Европе. Посебан куриозитет и реткост балканске и европске фауне в. је ендемореликтна човечја рибица која живи у пећинским водама Динарских планина. У Србији од репатих в. живе две врсте даждевњака и шест, односно седам врста мрмољака (седма врста је у фази описивања), док су безрепи в. представљени са две врсте мукача, две врсте крастача, једном врстом гаталинке, две врсте жаба чешњарки, четири врсте мрких жаба и две врсте и једним клептоном зелених жаба. Већина в. данас је угрожено у Србији, али и свуда у Европи уништавањем станишта, загађивањем вода, изловом, специфичним гљивичним болестима које их нападају, као и све израженијим антропогеним или спонтаним ширењем страних врста риба, гмизаваца и биљака.

ЛИТЕРАТУРА: М. Радовановић, Водоземци и гмизавци наше земље, Бг 1951; Г. Џукић, „Диверзитет водоземаца (Аmphibia) и гмизаваца (Reptilia) Југославије са прегледом врста од међународног значаја", у: Биодиверзитет Југославије са прегледом врста од међународног значаја, Бг 1995; G. Džukić, M. Kalezić, „The biodiversity of amphibians and reptiles in the Balkan Peninsula", у: H. I. Griffiths и др. (ур.), Balkan Biodiversity, Dordrecht--Boston--London 2004.

Г. Џукић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)