ВОЈКА

ВОЈКА, село у источном Срему, у општини Стара Пазова, унутар плеистоцене терасе на око 78 м н.в. Кроз насеље пролазе два локална пута, која га повезују са општинским центром (6 км), околним насељима и путем Београд (35 км) -- Загреб. Настало је на раскрсници два пута због чега је добило основу облика крста. Касније ширење, у великој мери отежано плитким подземним водама у околини, одвијало се урастањем нових улица, те облик основе села није битније измењен. Центар се налази на раскрсници. Први помен о селу је из 1416, а затим тек из 1713--1717. Године 2002. било је 5.012 житеља, а 2011. 4.752 становника (92,6% Срба). Пољопривреда је ангажовала само 29,9% активног становништва, док су остали били запослени у индустрији и трговини, те се бавили другим неаграрним занимањима, већина у Старој Пазови и Београду. У селу се налазе црква, основна школа, дом културе, здравствена станица, банка, већи број продавница и угоститељских објеката, а од већих привредних објеката млин са сушаром и неколико производних занатских радионица, отворених у новије време.

С. Ћурчић

У В. је откривена раносредњовековна некропола. Са локалитета Хумка потичу праисторијски налази, док се на локалитету Брдашица налази аварска некропола, истраживана 30-их и 60-их година XX в. На некрополи, која се налазила на јужној граници Каганата, откривено је 120 гробова, где преовлађује војничка популација. У питању је насеобинско гробље које није истражено у целости и које је могло бити знатно веће. По свој прилици, деца су сахрањиванa на посебном, неистраженом делу некрополе. Некропола у В. се датује од средине VII в. до краја наредног столећа. Сахрањивање је вршено у правоугаоним ракама без гробних конструкција, оријентације запад--исток или северозапад--југоисток. Покојници су сахрањивани одевени, са својом опремом и прилозима, поред осталог и у храни. Антрополошком анализом је установљено да је сахрањивана популација монголоидног типа, што је подударно с одликама гробних прилога и појавом бројних ратничких коњаничких гробова.

И. Бугарски

Првобитна црква подигнута од тврдог материјала 1727. била је покривена шиндром и имала олтар од опеке. Нова, садашња црква, већа, шира и дужа, грађена је од опеке и камена у североисточном крају места између 1848. и 1857. То је једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом. Зидови су рашчлањени четвртастим стубовима и степенасто увученим удубљењима са прозорима. Кров западне фасаде придржавају четвртасти стубови са украсима на врху. Класицистички иконостас, са стубовима око којих се обавијају венци од храстових листова и ружа, дрворезбарио је Едуард Владарш. Иконостас је сликао Павле Чортановић 1859, а пресликао око 1868. Јован Клајић. Веће оправке извршене су почетком ХХ в. Храм је обновљен 1954, спољашњост цркве 1983, а унутрашња декорација 1989. У ризници се налази збирка богослужбених књига, углавном штампаних у Русији крајем XVII и у првој половини XVIII в.

Р. Пилиповић

ЛИТЕРАТУРА: Српска митрополија карловачка око половине XVIII века, Ср. Карловци 1902; Српска православна митрополија карловачка по подацима од 1905. године, Ср. Карловци 1910; Ђ. Мано Зиси, „Један сремски налаз из доба сеобе народа", ГИДНС, 1937, 10, 3; С. Живановић, „Антрополошке карактеристике скелета из аварске некрополе у Војки (Срем)", ГАДЈ, 1964, 1; Д. Димитријевић, „Brdašica près de Vojka, nécropole avare", у: Epoque préhistorique et protohistorique en Yougoslavie -- Recherches et résultats, Бг 1971; С. Ћурчић, Општина Стара Пазова -- географска монографија, Н. Сад 1984; Насеља Срема -- географске карактеристике, Н.Сад 2000; М. Лесек, „Едуард Владарш", Уметничка баштина у Срему, IV, Бг -- Ср. Митровица 2006; Р. Сандић, Црква Св. оца Николаја у Војки 1857--2007, Стара Пазова -- Војка 2007.

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)