ВЛАИСАВЉЕВИЋ, Уго (Југослав)

ВЛАИСАВЉЕВИЋ, Уго (Југослав), филозоф, универзитетски професор (Високо, БиХ, 8. VII 1957). Студирао филозофију и социологију на Филозофском факултету у Сарајеву, где је дипломирао 1980. и магистрирао 1986. Докторирао 1992. Редовни професор ФФ у Сарајеву, предаје онтологију и епистемологију. Од 2003. предаје предмет Идеја Европе на Европским студијама, а од 2005. Род и политика на Родним студијима при Центру за интердисциплинарне постдипломске студије Универзитета у Сарајеву. Главни уредник филозофског часописа Дијалог (Сар.). Члан редакције међународног часописа Transeuropeennes (Париз). Председник ПЕН центра БиХ (2006--2009). Објавио бројне чланке и студије, од којих неколико десетина у иностраним часописима и зборницима. Више пута био гостујући професор у Оксфорду, Кембриџу, Паризу и Стразбуру. Поред великог броја огледа и чланака превео је с немачког, енглеског и француског књиге Б. Валденфелса, Ј. Хабермаса, Ж.-Л. Нансија и Ж. Дериде. У коауторству са Ј. Бабић Авдиспахић и Ј. Бакшић Муфтић уредио зборник Род и наука (Сар. 2009). Цитиран је у више дела о феноменолошкој филозофији. До почетка рата у БиХ бавио се феноменологијом и савременом француском филозофијом, пре свега ауторима који потичу из строге феноменолошке школе, да би се у рату и после њега окренуо политичкој филозофији. У књизи Мерлo-Понтијева семиотика перцепције (Сар. 2003), најважнијем тексту из предратне фазе, у методолошком поступку који назива археологијом деконструкције, испитује изворе појма деконструкције у текстовима Едмунда Хусерла, Мориса Мерло-Понтија, Пола Рикера и Жака Дериде. У књизи Лепоглава и универзитет (Сар. 2003), која је обележила његов послератни теоријски ангажман, узроке распада Југославије тражи у образовању комунистичких првака, каснијих водећих политичара социјалистичке Југославије, за време њиховог робијања, као политичких затвореника, у Краљевини Југославији.

ДЕЛА: Онтологија и њено насљеђе, Сар. 1995; Феноменолошка конституција Европске заједнице, Сар. 1995; Извор геометрије и трансцендентална феноменологија повијести, Сар. 2003; Етнополитика и грађанство, Мостар 2006; Рат као највећи културни догађај, Сар. 2007; Припитомљавање национализма, Сар. 2008; Метаморфозе етнонационализма, Бг 2009; Скица за портрет Арифа Тановића, Сар. 2011; Феноменолошки пут у деконструкцију, Н. Сад 2011; Аветињска стварност наративне политике, Сар. 2011.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Даковић, „Култура сећања на протекли рат", у: У. Влаисављевић, Метафизика етнополитике, Н. Сад 2009.

И. Миленковић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)