ВЕЛИКИ ТРНОВАЦ

ВЕЛИКИ ТРНОВАЦ, археолошко налазиште римског и рановизантијског периода у истоименом селу, које је данас предграђе Бујановца. На локалитету Градиште, на десној обали Трновачке реке, на раскрсници путева за села Бресницу и Мали Трновац, откривени су остаци римског и рановизантијског насеља. У насељу је констатована житница (horreum), са осам великих, укопаних керамичких посуда за чување намирница (pivqoi), археометалуршки објекти за прераду руде и ранохришћанска базилика. Насеље је трајало од друге половине III до краја VI в. н.е. Констатоване су три фазе живота, које су окончане деструктивним пожарима већих размера. На брду изнад насеља налази се рановизантијско утврђење из VI в. са добро очуваним бедемима, високим и до 3,5 м. На око 200 м југозападно од насеља простирала се некропола. Сахрањивање је вршено у цистама од опека, што генерално датује ову некрополу у период IV–VI в. Северозападно од насеља, на око 300 м од В. Т., на локалитету Азањиште откривена је ранохришћанска засведена меморија, димензија 3,70х2,60 м. Из В. Т. потиче знатан број металних предмета у археолошкој збирци Народног музеја у Врању, међу којима велик број гвоздених алатки. Такође, одавде потиче једна римска надгробна стела, која се налази у лапидаријуму истог музеја.

ЛИТЕРАТУРА: П. Петровић, Inscriptions de la Mésie Supérieure, Vol. IV, Naissus – Remesiana – Horreum Margi, Бг 1979; Т. Чершков, „Локалитет Градиште – Велики Трновац – СО Бујановац. Извештај о обављеним радовима", ГДКС, 1986, 10; Г. Митровић, Метални предмети из археолошке збирке Народног музеја у Врању, Вр 2010.

Софија Петковић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)