ВИСАРИОН

ВИСАРИОН, митрополит цетињски (?, крај XVI в. – ?, после 1654). Нису познати његова младост и кретање у служби. Јавља се 1637. као архиђакон цетињског митрополита Мардарија у време када је католички мисионар Фране Леонарди из Трогира покушавао да спроведе унију Пећке патријаршије са Римом. Почетак Леонардијевог рада био је у племену Паштровића. Мардарије je у томе учествовао из користољубља: када је то изостало, није помогао унију. Како Мардарије није смео да изађе патријарху Пајсију на очи, слао је окретног и умешног В. који je помогао да се 1643. сретну патријарх Пајсије и Леонарди, али од уније није било ништа. Турске власти пратиле су ову акцију сматрајући да је В. „изазвао харања и смутњу", што није немогуће с обзиром на то да је, као и Мардарије, примао некакву помоћ из Рима. Слично томе су и истакнути црногорски и никшићки главари примали по четири дуката месечно од млетачког Сената. После повлачења митрополита Мардарија (1647) В. је постао цетињски митрополит. Стао је на страну Млечића и покушавао да покрене црногорска племена у рат против Турака, али су Црногорци осећали да су сами и да помоћ Млечана изостаје. Тиме се замерио турским властима које су порушиле неколико цркава, а В. је морао да напусти Цетиње. Из Маина на млетачкој територији 14. III 1654. обавестио је папу Иноћентија X да су га Турци протерали са Цетиња.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Радонић, Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века, Бг 1950; „О Македонцу Мардарију, владици цетињском у првој половини XVII века", Историјски записи, 1954, 7, 10; Р. Тричковић, Српска црква средином XVII века, Бг 1980; С. Вуковић, Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Бг–Пг–Краг. 1996.

Радомир Милошевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)