Прескочи до главног садржаја

ВАЈТ, Вилијам Артур

ВАЈТ, Вилијам Артур (White, William Arthur), дипломата (Пулави, Пољска, 13. II 1824 Берлин, 28. XII 1891). Потицао је из ирске римокатоличке породице. Био је син дипломате и течно је говорио пољски језик, па је у државну службу ступио 1857, као писар, а затим и вицеконзул при генералном конзулату Британије у Варшави. У време устанка 1863. подржавао је Пољаке, али је успео да избегне сукоб са руским званичницима. На положај конзула у Данцигу прелази 1864. Ту је неколико месеци 1866. заступао и Белгију, а у току рата 1870. и Француску. Права дипломатска каријера В. била је везана за Источно питање и почела је у фебруару 1875, са његовим доласком на положај генералног конзула у Србији. У Београду је службовао за све време Велике источне кризе. У херцеговачком устанку и српско-турским ратовима заступао је протурску политику конзервативног кабинета Бенџамина Дизраелија. Важну посредничку улогу одиграо је у мировним српско-турским преговорима. У децембру 1876. учествовао је на Цариградској конференцији, где је његове способности уочио главни британски опуномоћеник, лорд Солзбери, који ће убудуће, као премијер, бити његов главни заштитник. У Београду В. је остао до јула 1878, када је премештен у Букурешт. Одатле је у априлу 1885. прешао на службу у Цариград, где ће га Солзбери, у октобру 1886, поставити за амбасадора. У време уједињења Источне Румелије са Бугарском В. је заговарао политику подршке бугарском националном покрету, да би се Бугари одвојили од руског утицаја. Када је избио српско-бугарски рат радио је на спречавању проширења сукоба. Као амбасадор у Цариграду В. се, све до пензионисања 1891, залагао за сарадњу Британије са Немачком и Тројним савезом, а имао је посебне заслуге за потписивање Средоземних споразума 1887. У британској јавности је био оптуживан да је омогућио економски продор Немачке у Турску. До пензионисања су се и његови односи са Солзберијем охладили. Умро је изненада 1891. у Берлину, на путу из Цариграда.

ЛИТЕРАТУРА: H. S. Edwards, Sir William White, London 1902; C. L. Smith, The Embassy of Sir William White at Constantinople, 18861891, Oxford 1957.

Милош Ковић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)