ВУКОВ САБОР

ВУКОВ САБОР, једна од најстаријих и најзначајнијих културних манифестација у Србији, посвећена великом реформатору српског језика, Вуку Стефановићу Караџићу. Oснована је 1933. и од тада се одржава сваког септембра у недељу пред Малу Госпојину (са прекидима током II светског рата). Од велике народне светковине одржане испред обновљене Вукове родне куће 17. IX 1933. и првих сабора који су имали углавном завичајно обележје, В. с. је постајао својеврстан омаж Вуковом делу, ретроспектива српске културе у малом, али и место сусретања старог са новим, те је израстао у једну од најпрестижнијих културних манифестација.

Велике промене донело је обележавање стогодишњице Вукове смрти 1964, када је Сабор добио републички значај. Подигнута је Вукова спомен-школа, основана Вукова спомен-библиотека и изграђена позорница са природним амфитеатром, што је омогућило нови приступ креирању саборских програма. Године 1969. именован је први Републички одбор В. с., чије је седиште било у Културно-просветној заједници Србије. Њој је, заједно са Домом културе „Вук Караџић", а потом и Центром за културу „Вук Караџић" из Лознице, била поверена организација програма. У припремама В. с. учествовале су све значајне установе културе и уметничка удружења из Србије, али и из Југославије и дијаспоре. Покровитељ је била Републичка заједница културе, потоње Министарство културе. На позорници у Тршићу врхунски уметници и ансамбли наступали су у драмским, оперским и балетским представама великих писаца, композитора и редитеља. На Сабору су беседиле истакнуте личности из културног и јавног живота. Циљ В. с. било је развијање стваралаштва, продубљивање и осавремењивање Вукових идеја о националној култури, језику и књижевности, као и васпитање младих генерација на традицијама вуковског наслеђа. Од 1970. организују се предсаборски дани у оквиру којих се приређују бројни програми и представљају најзначајнија дела српске културе и других култура (концерти, изложбе, позоришне представе, књижевне вечери, филмски и фолклорни програми, научни и стручни скупови). Од 1972. одржава се Ђачки В. с. у оквиру којег се, поред завршне приредбе, организују и такмичења, смотре, радионице и колоније.

У време обележавања двестагодишњице Вуковог рођења, када су у Тршићу 1987. крај позорнице и у широј зони спомен-комплекса подигнути аутентични етно-објекти са различитим наменама (од књижара и воденица до галерија и музеја), долази до прекретнице у организовању В. с. Тада је Резолуцијом Унеска Вук Караџић проглашен за личност културе у свету. Сваке године саборски програми окупе неколико десетина хиљада посетилаца и више стотина учесника. Од 2001. организатор В. с. је Центар за културу „Вук Караџић" из Лознице.

ЛИТЕРАТУРА: Ф. Пашић (прир.), Вукови сабори, 1933‒2008, Лозница 2008.

Марија Бишоф

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)