ВОСТОКОВ,

ВОСТОКОВ, Александар Христифорович, филолог, слависта, писац, преводилац (Аренсбург/Куресаре, Естонија, 27. III 1781 -- Петроград, 20. II 1864). В. је псеудоним, а право презиме је Остенек. У младости је писао поезију. Прве научне и књижевне радове објављивао од 1801, а од 1803. проучавао црквенословенске и староруске споменике. Аутор радова о метрици у руској народној поезији и руском тонском стиху (1812), као и о метрици српских народних песама (1825). Oд 1825. до 1827. објавио је више својих препева српских народних песама из збирки В. Караџића (Диоба Јакшића, Опет смрт драге и драгога, Најмилије виђење, Жалосна пјесна племените Асан-агинице, Марко Краљевић у Азачкој тавници, Зидање Скадра, Јања Мљезиница, Браћа и сестра, Ђевојка и сунце), чиме је пре објављивања Песама западних Словена А. С. Пушкина упознао руску јавност са српским народним стваралаштвом. Објављивањем расправе Рассуждение о славянском языке, служащее введением к грамматике сего языка, составляемой по древнейшим оного письменным памятникам (1820) заснива руску компаративну славистику и међу првима у Европи одређује хронологију старословенских споменика, дефинише разлике у односу на староруске, одређује гласовну вредност назала и полугласова, објашњава порекло назала у пољском, развој придевских наставака, посебност супина и др. Објављивањем дела Описание русских и славянских рукописей Румянцевского музеума (1842; 473 споменика) значајно унапредио руску и словенску палеографију. Објавио један од најстаријих споменика старе руске писмености Остромирово Јеванђеље са граматичким објашњењима и приложеним грчким текстом (1843), као и двотомни речник Словарь церковнославянского языка (1858--1861), Грамматику церковнославянского языка (1863) и др. Написао две граматике руског језика (1831), које су имале више издања. В. је од 1841. био члан Императорске петроградске академије наука, а од 1855. дописни члан ДСС. Био је члан више европских научних друштава.

ЛИТЕРАТУРА: И. В. Ягич, История славянской филологии, СПб 1910; Р. М. Цейтлин, „А. Х. Востоков -- один из первых русских славяноведов", Краткие сообщения Института славяноведения, Москва, 1953, 25; С. Б. Бернштейн (ред.), Славяноведение в дореволюционной России, Москва 1979; Р. Маројевић, „Сербскiя пѣсни" Александра Востокова, Г. Милановац 1987; Љ. Никић, Г. Жујовић, Г. Костић Радојчић, Грађа за биографски речник чланова ДСС, СУД, СКА, Бг 2008.

М. Стефановић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)