ВЛАТКО ЂУРЂЕВИЋ

ВЛАТКО ЂУРЂЕВИЋ, кнез (? -- ?, пре септембра 1444). Изданак хумских великаша Радивојевића-Влатковића из крајева између Неретве и Цетине. Од мајке је Владике, унуке краља Дабише. Након 1415. скоро увек наступао заједно са старијим братом војводом Павлом, те кнезом Николом. Међутим, млађу браћу је 1419. заробио Војин Срациновић, вероватно Сандаљев човек, али су се откупили. Увек безуспешно тежећи пуној самосталности, 1434. прешли су под власт Ђурђа Војсалића. Тада су им потврђени градови Вратар, Нови, Крушевац, села у Горској жупи и села Живогошће у Приморју и Макар (Качићи). Споменут је и њихов део прихода у виду четвртине царине у тргу Дријева, који је касније отео Стефан Вукчић. В. се испрва сврстао у његове главне противнике, али је већ крајем 1436. одбијен његов захтев за дубровачко посредовање код Косаче. Тројица браће су пре септембра 1444. извесно била мртва. Из те године је и вест о В. скупоценој чаши, заложеној код Дубровчанина. Имао је синове војводу Иваниша, те кнезове Марка, Жарка, Радивоја, Андрију, Бартола и Тадију.

ИЗВОР: С. Новаковић, Законски споменици српских држава средњега века, Бг 1912.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Ковачевић Којић, Градска насеља средњовековне босанске државе, Сар. 1978; С. Мишић, Хумска земља у средњем веку, Бг 1996; Ђ. Тошић, „Павловића део Дријевске царине", у: Земља Павловића, Бл -- Срп. Сар. 2003.

В. Алексић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)