ВИКЕНТИЈЕ (Красојевић)

ВИКЕНТИЈЕ (Красојевић), епископ ужички (Горња Црнућа код Горњег Милановца, октобар 1824 – Београд, 27. III 1882). Описменио се у манастиру Враћевшница, у којем се као двадесетогодишњак замонашио и био рукоположен у чин ђакона. Потом је завршио београдску богословију. Игуман Враћевшнице постао је 1859, а архимандрит 1870. Скупљао је књиге и старине, а по његовој наруџбини осликао је Ђура Јакшић у Враћевшници галерију ликова српских владара. За епископа ужичког изабран је и хиротонисан 1873. Иницирао је подизање нових цркава у епархији. Наставио је са ширењем књига и библиотекарства. Као и остали епископи, био је 1881. солидаран са митрополитом Михаилом, али је В. умро не дочекавши расплет. Михаило је те догађаје преживео и 1889. вратио се на чело Српске цркве. Своју знатну покретну и непокретну имовину В. је тестаментом оставио за стипендије и добротворне сврхе. Кућу у Београду оставио је да се издаје у закуп и новцем одржава зграда, а остали део троши на просвету. Зграду је добио Правни факултет за смештај семинара и библиотеке. Имање у Лозици код Чачка наложио је да се распрода и новац преда Управи фондова за стипендирање добрих и приљежних ученика. Стипендисти му сваке године на дан смрти приређују парастос.

ЛИТЕРАТУРА: С. Вуковић, Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Бг–Пг–Краг. 1996; П. Пузовић, Српска православна црква -- прилози за историју 2, Бг 2000.

Радомир Милошевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)