ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ

ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ, дневне новине које, на ћирилици, излазе у Београду од 16. X 1953. Настале су у оквиру новинско-издавачке куће „Борба", у данима тршћанске кризе, а први главни и одговорни уредник био је Слободан Глумац. На челу листа били су још: Василије Краљевић, Богдан Пешић, Мирко Стаменковић, Јован Јауковић, Живко Милић, Томислав Милиновић, Илија Боровњак, Радисав Брајовић, Перо Симић, Душан Чукић, Манојло Вукотић и Ратко Дмитровић. Брзо је постао дневник са највећим тиражом у СФРЈ, а 1977. достигао је 329.500 примерака дневно захваљујући политичкој актуелности, исказиваној другачије него у другим дневним гласилима. Истицао се бритким коментарима, борио против самовоље бирократских група, бележио глас грађана у сталној рубрици Репортер на улици. Повремено је штампано и више од 400.000 примерака дневно. Лист је излазио у више издања. Године 2006. В. н. су приватизоване са 29% државног капитала, те поделом акција на бивше и садашње чланове компаније и приватне власнике. Руководство и редакције остали су у приватизованој компанији.

Душан Ђурић

В. н. су биле први српски и југословенски вечерњи лист са модерним изгледом и текстовима који нису били у духу партијски строго контролисаног новинарства. Разликовале су се од осталих новина већ по насловној страни на којој су били крупни и сугестивни наслови, кратке информације, добро одабрана фотографија, а посебно недељом још и карикатура. Уредништво је тежило да на јасан и једноставан начин информише читаоце, тако да и они мање образовани могу са лакоћом разумети текстове. У време социјализма то је био медиј који је имао карактеристике полутаблоида јер су у њему објављивани текстови на ивици сензационализма, праћене су афере, разне врсте злочина, судски процеси, објављиване интригантне фотографије и изузетно популаран стрип „Породица Тарана". Лист је објављивао занимљива истраживања и репортаже, уредници су се бавили проблемима обичног човека, користили језик близак читаоцима, организована је разграната дописничка мрежа са више стотина дописника у земљи и неколико десетина у светским метрополама, а у редакцији и новинарској школи тог медија стасале су генерације врсних новинара које ће оставити значајан траг у српској и југословенској журналистици. У каснијој фази развоја, у време транзиције медиј добија озбиљнији изглед јер се у њему негују рубрике културе и фељтона, а редакција редовно интервјуише многе угледне личности из јавног живота. Од листа са полутаблоидним карактеристикама овај медиј се у време опште таблоидизације задржао на нивоу високотиражне угледне штампе, која иако прати дух времена, држи професионални, уреднички и технички ниво, те прати линију доброг укуса у новинарству. Осим информација о међународним догађајима, лист својим посебним издањима и текстовима пажљиво прати догађаје на свим просторима где Срби живе. Лист има редовне додатке: „Живот плус", „Култура", „Доктор у кући", „Туристички додатак", „ТВ новости", а према подацима из средине 2013. радним данима је имао тираж од преко 130.000 примерака. Око листа се развила велика медијска компанија која је креирала низ запажених издања: ТВ новости, Зов, Калибар. Компанија „Новости" покренула је 2004. издавачку делатност у оквиру које су штампани разни наслови значајних писаца светске и домаће књижевности, са укупним тиражом од преко пет милиона књига.

Владимир Баровић

ЛИТЕРАТУРА: М. Кисић, Б. Булатовић, Српска штампа 1768–1995, Бг 1996; Два века српског новинарства, Бг 1992; Д. Ђурић, Новинарски лексикон, Бг 2003; Брзо, кратко, јасно, Бг 2003.

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)