ВИНТРОВИЋ, Рајко

ВИНТРОВИЋ, Рајко, правник, дипломата (Сајан код Кикинде, 1. X 1870 – Београд, 14. I 1935). Пореклом је Немац и право име му је било Рудолф Винтер. Дипломирао на Правном факултету у Београду 1894. Следеће године постао је писар прве класе у Министарству иностраних послова, те започео дугу и веома успешну дипломатску каријеру. За секретара Министарства је постављен 1898, а за вицеконзула у Будимпешти 1902. Приликом женидбе 1905. прешао је у православље и променио име у Рајко Винтровић. Од 1909. је био секретар нашег посланства у Паризу да би 1912. постао генерални конзул у Солуну. Током I светског рата с ентузијазмом je помагао стотинама хиљада војника и избеглица. За секретара за стрaну преписку у рангу начелника Министарства постављен је 1918, а за начелника Министарства 1919. Као први југословенски дипломата након рата постављен је 1920. за шефа мисије у Берлину, потом за генералног конзулa у Букурешту 1922. Био је у два маха током 1929. председник краљевске делегације Југословенско-бугарске мешовите комисије, затим је 1930. постављен за начелника главне архиве Министарства, да би крајем 1932. био пензионисан. Добитник је ратних медаља 1912. и 1913. и одликовања Црвеног крста.

ЛИТЕРАТУРА: „Рајко Ф. Винтровић", Политика, 15. I 1935; „Сахрањен Рајко Винтровић", Политика, 18. I 1935.

Светлана Мирчов

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)