ВУКИЧЕВИЋ, Лазар

ВУКИЧЕВИЋ, Лазар, публициста, књижар, политички активиста (Сомбор, 1887 -- Бањица, Београд, 1941). У Сомбору изучио штампарски занат и већ у раној младости постао првак социјалдемократског покрета Срба у Угарској. Организовао радничке зборове и штрајкове, а новембра 1911. као члан Српског агитационог одбора налазио се међу оснивачима Конгреса Срба и Буњеваца социјалдемократа у Новом Саду. За главног уредника социјалистичког листа Слобода постављен је јануара 1911, када је овај орган Срба социјалиста из Будимпеште премештен у Нови Сад. У листу је упркос забранама и судским парницама држао борбени и пркосни став. У време I светског рата као аустроугарски војник допао је руског заробљеништва, где се укључио у Октобарску револуцију. Деловао је у Југословенском комитету у Москви и два пута се састао са вођом револуције Лењином. Сарађивао је са покретачем Мађарске социјалистичке револуције Белом Куном, а уређивао је Црвену заставу, орган југословенске социјалистичке групе. Био је међу ауторима прогласа који су револуционари из Будимпеште упутили Војвођанима да не постану оруђе за гушење Мађарске револуције. У Бечу је био уредник комунистичког листа Наше уједињење. У својој библиотеци „Светлост" издао је око 30 књига које је пренео у Београд. Налазио се 2. III 1919. у групи октобриста, која је на Стражилову основала Комунистичку странку пелагићеваца. Учествовао је на Конгресу радничких партија 20. IV 1919. у Београду и био изабран за члана Централног већа. После забране Комунистичке партије 1920. повукао се из политичког живота и отворио у Београду књижару „Светлост". За време немачке окупације био је заточен на Бањици и стрељан.

ЛИТЕРАТУРА: С. Васиљевић, Знаменити Сом- борци, Н. Сад 1989.

Д. Попов

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)