ВИЗАНТОЛОШКИ ИНСТИТУТ САНУ

ВИЗАНТОЛОШКИ ИНСТИТУТ САНУ, научни институт који је при Српској академији наука у Београду основан 1948. Рађање европске византологије као модерне научне дисциплине пред крај XIX в. наишло је одмах на одјек у београдској научној средини, али је развитку ових студија највише допринео Георгије Острогорски, оснивањем В. и., чиме је омогућен тимски рад на значајним пројектима. У овај посао нису били укључени само све бројнији сарадници Института, него и колеге из сродних научних дисциплина и институција. Тако је створен појам „београдска византолошка школа" који данас у свету има одређену специфичну тежину, нарочито у проучавању византијских државних институција и идеологије, византијског друштвеног поретка позне епохе (XII–XV в.) и, пре свега, византијско-српских односа. Остварујући своје пројекте, Институт је објавио читаву једну библиотеку – укупно 48 књига Зборника радова Византолошког института, чија је библиографска сигла ЗРВИ одавно постала препознатљива у свету, као и 40 књига Посебних издања – и представљао је кичму организације неколико научних скупова, од којих су најзначајнији били 12. светски конгрес византолога (Охрид 1961) и три југословенске конференције византолога (Задар 1990; Студеница 1995; Крушевац 2000). Посебно је значајна чињеница што Институт представља језгро окупљања још десетак научних радника из сродних дисциплина, који на разне начине сарађују у пројектима или управи Института. Знатан број медиевиста повремено сарађује у активностима везаним на овај или онај начин за живот Института. То све подразумева и задовољавајући прилив младих истраживача. За улогу коју има В. и. од посебне је важности чињеница да је у питању једина наша научна установа која се бави искључиво средњим веком. Све то је омогућило да византолошка истраживања у нашој земљи својом ширином превазилазе границе у раду Института, чије постојање, међутим, представља неку врсту ослонца тих истраживања.

ЛИТЕРАТУРА: Љ. Максимовић, „Развој византологије", у: Универзитет у Београду 1838–1988, Бг 1988; Р. Радић, „Сто година Катедре и Семинара за византологију", ЗМСКЈ, 2008, 56–1.

Љубомир Максимовић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)