ВИСОЧИЦА

ВИСОЧИЦА, крашка површ у високој Херцеговини, која се простире између Неретве на југу и планине Бјелашнице на северу. Северна граница није јасно изражена, а остале су дубоко усечене кањонске долине – Ракитнице (десна притока Неретве) на западу, Неретве на југу и Љуте (десна притока Неретве) на истоку. Површ је нагнута од севера према југу. На највећем делу висине варирају 1.600–1.900 м. Највиши део је узвишење Љељен, које се у средњем делу површи пружа правцем југоисток–северозапад (Џамија 1.967 м, Велики Љељен 1.963 м, Мали Љељен 1.860 м). Већи део В. састављен је од тријаских кречњака и доломита, а само њени највиши врхови су од јурских кречњака. Они су веома испуцали, карсификовани, водопропусни, тако да су површински делови безводни. Пресеца их неколико плитких долина с повременим токовима. На В. има трагова дилувијалне глацијације (ивичне, подинске и средишне морене, зарубљени комчићи, циркови) чији су најнижи трагови на висинама 1.427–1.500 м. У јужном делу масива има пешчара, глинаца и конгломерата – то је флишни комплекс мезозоика који је водонепропустан, те ту постоје стални токови. У њиховим долинама смештено је неколико малих села.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Ђ. Марковић, Географске области СФРЈ, Бг 1970; „Кроз Црну Гору, Херцеговину и Босну", Глобус, 1978, 10; Ј. Цвијић, Географија краса, Бг 1989.

Милка Бубало Живковић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)