ВАЈАГИЋ, Здравко

ВАЈАГИЋ, Здравко, сликар, ликовни педагог (Личко Петрово Село, Хрватска, 14. VIII 1938). Уметничке студије започео 1958. на Академији ликовних уметности, где је дипломирао и магистрирао у класи Недељка Гвозденовића. Већ је у време студија добио прву награду за сликарство, а прву самосталну изложбу приредио је 1967. у Београду са М. Ђокићем и Б. Минићем. Као ликовни педагог ради од 1974. на Вишој педагошкој школи и Вишој школи ликовних и примењених уметности, а један је од оснивача Факултета за конзервацију и уметност при СПЦ, у чију наставу уводи предмет Зидне сликарске дисциплине (фреска, мозаик, зграфито). Извео је десетак мозаика на сакралним објектима у Србији и Босни. Његов сликарски опус започиње лирском фигурацијом, а преко асоцијативног израза прати се до чисте имагинације (предели и мртве природе) и апстракције. Био је председник УЛУС-а и генерални секретар СЛУЈ-а. Имао је 22 самосталне изложбе и преко 200 колективних изложби у земљи и иностранству. Добитник је награде за сликарство Академије ликовних уметности Љубљана–Загреб–Београд (1963), Прве награде Бијенала „Врњачка јесен" (1970) и награде УЛУС-а за сликарство (1970).

ЛИТЕРАТУРА: П. Васић, Уметнички живот, IV, Бг 1987; З. Вучинић, Вајагић: спонтани пут до дела, Бг 2011.

Угљеша Рајчевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)