Прескочи до главног садржаја

ВУЈАНАЦ БОРОВНИЦА, Софија

ВУЈАНАЦ БОРОВНИЦА, Софија, архитекта (Београд, 20. III 1939 -- Београд, 11. IV 1993). Дипломирала (1962) и магистрирала (1982) на Архитектонском факултету у Београду. На специјализацији у Француској боравила током 1972. и 1975. у институцијама за заштиту животне средине. По повратку у земљу пројектовала стамбене зграде, учествовала на бројним архитектонским конкурсима у тиму са Недељком Боровницом, Миленијом Марушић, Дарком Марушићем и Миланом Лојаницом, а међу првима се бавила уређењем и заштитом животне средине. Као самостални пројектант радила у пројектном бироу ГП „7. јули" у Београду (1963--1969) и у Координационом телу за урбанизам и просторно уређење Савезне скупштине (1969--1971). Отада се њена делатност везује за државне институције: у Институту за системе планирања и управљања радила у оквиру Центра за планирање просторних система, у органима Савезне владе СФРЈ била је ангажована у Савету за човекову средину и просторно уређење, у Министарству за науку и технологију била је помоћник министра за животну средину, а у Министарству за екологију заменик министра. Истовремено, била је активна и на пословима унапређења информатике, законодавства животне средине и у међународној сарадњи. Учествовала је у доношењу низа законодавних докумената из области културне баштине, човекове средине и просторног уређења, у инвентаризацији баштине у Југославији и др. Била је члан државне делегације на међународним конференцијама Уједињених нација о заштити човекове средине у Стокхолму (1972), Ванкуверу (1976) и Рио де Жанеиру (1992). Њени значајнији реализовани објекти у Београду су: стамбени блок П + 8 код Студенског града, солитер П + 11 у Кумодрашкој улици на Вождовцу, Аутосервис и консигнација за возила „Волво", те „Аtlas Copco" код Дунав станице.

ИЗВОР: Лична архива.

Д. Милашиновић Марић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)