Прескочи до главног садржаја

ВУШОВИЋ, Данило

ВУШОВИЋ, Данило, лингвиста (Видрован код Никшића, Црна Гора, 13. XII 1900 -- Београд, 2. V 1939). Филозофски факултет (група за српскохрватски језик и књижевност) завршио 1926. у Београду. У београдским гимназијама радио 1926--1932, када је премештен у Министарство просвете Краљевине Југославије. Докторирао 1929. дисертацијом о језику П. П. Његоша, који је проучавао и филолошки и лингвистички. Болест и прерана смрт спречиле су га да, сразмерно дару и способностима за то, свестраније и темељније опише језик великог песника, али и оно што је успио да напише, увршћује га у ријед најбољих познавалаца Његоша и његова дјела (Д. Ћупић). Сматра се да је у периоду до II светског рата управо В. дао највећи допринос проучавању Његошевог језика, а његова студија Прилози проучавању Његошева језика (Бг 1930) једина је монографија о језику великога писца у међуратном периоду. В. је био и успешан тумач неких стихова Горског вијенца и приређивач Његошевих дела. Успешно се бавио и српском дијалектологијом. Као студент написао је рад „Диалект источне Херцеговине" (СДЗ, 1927, III), први монографски прилог тога типа са простора Црне Горе, у коме је дат пресек најважнијих особина говора Никшића, Бањана и Грахова. Иза наслова студије стоји на историјским чињеницама утемељена традиција у именовању тога дела Црне Горе. Треће поље лингвистичког рада В. чини проблематика савременог српског језика. Од оснивања часописа Наш језик В. је био његов стални сарадник, а једно време и члан Уређивачког одбора. Чланци и ситни прилози објављени у НЈ „често су солидне, каткад минијатурне расправе о проблемима савременог српског књижевног језика, понекад су то кратки радови о језичким законитостима у виду поука" (Д. Ћупић). У периоду 1925--1938. В. је повремено ексцерпирао грађу за будући Речник српскохрватског књижевног и народног језика.

ДЕЛО: Д. Ћупић (прир.), О Његошевом језику, Пг 2004.

С. Реметић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)