ВИСОЧИЦА

ВИСОЧИЦА, десна притока Нишаве, дугачка 84 км, настала спајањем Брлске реке и Средње реке, које извиру на падинама планине Ком у западној Бугарској, недалеко од границе са Србијом. У Србију В. улази код села Доњи Криводол, тече између Старе планине на северу и планине Видлич на југу, а до села Славиња позната је под називом Комштичка река, по селу Комштица у Бугарској. Средњи део тока, од села Славиња до ушћа Топлодолске реке, протеже се кроз крај Висок и има назив В. На овом сектору, низводно од села Рсовци и узводно од села Паклештица, река је усекла клисуру Владикине плоче која ја позната по неколико краћих пећина на долинским странама и тешко проходним укљештеним меандрима. Тече од истока на запад до ушћа Топлодолске реке, где лактасто скреће на југ, протиче кроз село Темска, добија назив Темштица и наспрам села Станичења улива се у Нишаву са десне стране, доносећи јој просечно 10 м3/с воде. Захвата слив површине 810 км^2^, oд којих је 715 км^2^ у Србији. Има бројне, кратке и водом сиромашне притоке. Укупна дужина водених токова у сливу је 760 км, а густина речне мреже 930 м/км^2^. Године 1963, клижењем терена код села Завој, В. је преграђена моћном стеновито-земљаном браном, иза које је за седам дана настало пространо и дубоко језеро. Језерска вода је потопила приобалне обрадиве површине, воћњаке, школу, цркву и куће села Завој. После обимних радова природна брана је ојачана и надзидана. Створена је акумулација Завој, чија се вода тунелом дугим 9 км одводи до хидроелектране „Пирот", инсталиране снаге 80 МW. Изведеним радовима промењен је режим реке. Кроз брану се пропушта биолошки минимум воде. По излазу из хидроелектране вода Завојске акумулације равномерно се упушта у Нишаву, 12 км узводније од природног ушћа реке.

ЛИТЕРАТУРА: С. М. Станковић, „Густина речне мреже у сливу Височице", Пиротски зборник, 1968, 1; „Режим реке Височице", Гласник Српског географског друштва, 1969, XLIX, 2.

Ст. Станковић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)