ВРЗИНО КОЛО

ВРЗИНО КОЛО, веровање да на одређеним местима у природи демони играју коло. Назив је вероватно изведен од старословенског деформативног назива за Белзебуба, па би в. к. значило Белзебубово коло, односно Вражје коло. Термин Врза или Врга се етимолошки повезује и с Вергилијем, који је у средњем веку важио за чаробњака. У народној религији в. к. је у вези с демонима, пре свега с вилама, вештицама и алама. Веровало се да виле воле да играју у колу и да човек не сме да види и прихвати ту игру. Уколико уђе у коло, не може из њега да изађе, те мора да игра до изнемоглости. Место на којем виле играју коло такође се зове в. к. и на њему је трава увек угажена или особито бујна. Веровало се и да але, када се ухвате у в. к., униште сву летину на месту где су играле. За гумно се веровало да на њему демони играју коло па је и оно понегде називано в. к. В. к. играју и људи као нарочито средство комуникације с демонима, покојницима и уопште с хтонским светом. Игра се до изнемоглости, што је доводило до падања у транс како би се комуницирало с оностраним. У источној Србији људи су играли в. к. да би из села истерали змаја кад је велика суша. Из старих веровања о демонском игрању у колу данас је изведена изрека „врзино коло" за ситуацију коју је тешко или немогуће разрешити.

ЛИТЕРАТУРА: Т. Ђорђевић, Вештица и вила у нашем народном веровању и предању, Бг 1953; П. Скок, Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика, Зг 1973; Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић, Српски митолошки речник, Бг 1998.

М. Матић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)