ВУЧЕТИЧ, Евгениј Викторович

ВУЧЕТИЧ, Евгениј Викторович, вајар (Јекатеринослав, 28. XII 1908 – Москва, 12. IV 1974). Jедан је од најистакнутијих совјетских скулптора српског порекла. Учио је у Уметничкој школи у Ростову (1926–1930) и студирао у Лењинграду (1931–1933) код А. Т. Матвејева. Био је добровољац у II светском рату и радио у студију ратних уметника М. Б. Грекова документујући ратна збивања. После рата постаје славан и тражен скулптор академског соцреализма. Коаутор је монументалних рељефа Слава совјетском народу и Клањамо ти се, друже Лењин (1949). Аутор је бројних нацрта и изведених споменика Лењину и Стаљину. Прославио га је коњанички споменик маршалу К. Ј. Ворошилову (1936–1937). Аутор је и нацрта и реализованих портрета-бисти совјетских војсковођа-генерала, као и низа споменика истакнутих личности. Остварио је многобројне монументалне алегоријске споменичке архитектонско-скулптуралне комплексе романтичарског патоса и драматике, историјске, херојске, ратничке, патриотске тематике из историје СССР: Споменик ратницима Совјетске армије погинулим у борби против фашизма (Берлин) у сарадњи са архитектом Ј. Б. Белопољским, 1946–1949; споменичка композиција Прекујмо мачеве у рала, 1957 (Њујорк/Москва/Уст-Каменогорск, Казахстан); меморијални комплекс Херојима Стаљинградске битке у Волгограду (1958−1967). Део целине Мајка–отаџбина (зове), статуа у армираном бетону, висока преко 50 м – највиши споменички комплекс у Русији – његов је ауторски рад. Један од његових последњих споменика, Мајка-отаџбина на обали Дњепра код Кијева, завршен је после ауторове смрти (1972–1981). Добитник је многих совјетских и међународних награда и носилац ордена Отаџбинског рата II степена; дописни је члан од 1947, редовни члан Академије уметности СССР од 1953, а 1970–1974. био је њен потпредседник; херој је социјалистичког рада од 1967; добитник је Златне медаље Светске изложбе у Паризу (1937); Државне/Стаљинове награде СССР (1946–1950); Гран прија на Светској изложби у Бриселу (1958); Сребрне медаље Министарства културе СССР (1958); награде Нехруа (1968); Лењинове награде (1970); више ордена Лењина и медаљa СССР. У Уметничкој збирци САНУ налази се копија-одливак у бронзи његове студије за споменик Херојима Стаљинградске битке, коју је САНУ добила на дар од Совјетске Академије.

ЛИТЕРАТУРА: А. В. Парамонов, Евгений Викторович Вучетич, народни художник РСФСР, Москва 1952; 225 лет Академии художеств СССР, 2, 1917–1982, Москва 1983; В. М. Полевой, Двадцатый век: изобразительное искусство и архитектура стран и народов мира, Москва 1989.

Јелена Межински Миловановић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)