ВИДАК, Арсеније

ВИДАК, Арсеније, сликар (Вршац, 1797 – Шиклош, Барања, 1864). Помиње се као сиромашни ученик сликарске Академије у Бечу (1827), а између 1829. и 1831. јавља се из Панчева као пренумерант на српске књиге, са титулом „живописац". Претпоставља се да је у том периоду помагао при осликавању панчевачке Успенске цркве. Од 1841. бележи се као „житељ шиклошки". Од њега је сачуван мали број потписаних радова: две иконе из Арада – Свети Сава и Неверство Томино (1820), један литијски барјак сликан за манастир Војловицу (1830), плаштаница за српску цркву у Медини (1854) и икона Свете Тројице за читлук манастира Ораховице у Славонији (1861). В. је око 1854. сликао и иконостас у Медини, а њему се може приписати и иконостас у Шиклошу, вероватно из средине XIX в., свакако његово највеће и најзначајније дело. Израдио је већи број појединачних икона на подручју Барање и иконостас у тамошњем селу Вемену (после 1842). Приликом обнове ове олтарске преграде изнова је насликао иконе у соклу и вероватно надверја изнад царских и бочних двери, као и иконе за певнице и тронове.

ЛИТЕРАТУРА: Л. Богдановић, „Срби сликари", СрС, 1900, 10; Н. Симић, „Прилог за хронолошко-топографски преглед кретања српских уметника у XIX веку", РВМ, 1958, 7; О. Милановић Јовић, „Из сликарства и примењене уметности у Банату", Грађа за проучавање споменика културе Војводине, 1978, 18–19; М. Јовановић, Сликарство Темишварске епархије, Н. Сад 1997; Л. Шелмић, Српско сликарство 18. и 19. века, Н. Сад 2003; К. Вуковић, Д. Королија Црквењаков, Српска црквена уметност у Мађарској, Н. Сад 2011.

Коста Вуковић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)