ВАЈДА, Анджеј

ВАЈДА, Анджеј (Wajda, Andrzej), филмски и позоришни редитељ (Сувалка, Пољска, 6. III 1926). Студирао на Академији уметности у Кракову, а затим на Филмској школи у Лођу. Од свог првог филма Покољење (1954) непрекидно је активан и више од пола века симболише развој филмске уметности у Пољској. Предводио је прву послератну генерацију заступника „школе субјективног реализма" (уз Кавалеровича и Мунка), а касније и млађих редитеља у оквиру „таласа моралног немира" (уз Занусија и Кјешловског). Прва три филма (Покољење, Канал, 1957. и Пепео и дијамант, 1958) представљају антиратну трилогију посвећену „жртвованој генерацији" младих јунака. Током пребогатог опуса повремено се враћао на ратне теме (Самсон, 1961; Пејзаж после битке, 1970), али и подједнако успешно адаптирао пољске литерарне класике (Виспјански, Рејмонт) или се хватао у коштац и са савременим, ангажованим и критичким темама (Човек од мермера, 1976; Човек од железа, 1981). Два филма реализовао је у Југославији: естетички рафинирано стилизовану Сибирску леди Магбет (1962), у продукцији „Авала филма", са комплетном домаћом екипом (главне улоге Оливера Марковић и Љуба Тадић), и британско-југословенску копродукцију Врата раја (1967), са темом слања деце у крсташки поход. Поред бројних признања и награда, добитник је и почасног „Оскара" за животно дело (2000).

ЛИТЕРАТУРА: H. Trinon, Andrzej Wajda, Pariz 1964; B. Mruklik, Andrzej Wajda, Varšava 1969; B. Michalek, The Cinema of Andrzej Wajda, London 1973.

Никола Стојановић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)