Прескочи до главног садржаја

ВРШКА ЧУКА

ВРШКА ЧУКА, рудник каменог угља на истоименој планини. Угаљ јурске старости јавља се у лежишту у два или три слоја, тамносиве боје је, антрацитског сјаја са мало испарљивих састојака, топлотне моћи 29.000--32.000 kЈ. Угаљ је откопаван у три ревира: Прлита, Аврамица или Српски Балкан, од 1912. и Мала Чука или Мали Балкан 1935. Услед тектонске оштећености при откопавању брзо се уситњава звог чега има проблема са његовом употребом па мора да се брикетује. Први писани документ о истраживањима и квалитету угља из В. ч. је С. Лозанића из 1881. Захваљујући овим резултатима и истраживањима Ј. Жујовића (1882--1886), први подземни рударски радови започети су 1884. на локалитету Прлита, а концесије за експлоатацију угља купио је Јозеф Хирш из Будимпеште. Осим С. Лозанића и Ј. Жујовића, у истраживањима геолошке грађе, тектонике и енергетских потенцијала В. ч., учествовала је плејада истакнутих српских геолога (Ј. Поповић, В. Петковић, М. Павловић, К. Петковић, Н. Пантић и др.). Године 1887. Белгијско индустријско друштво инвестирало је у отварање новог рудника В. ч., две године касније изграђена је пруга уског колосека дужине 85 км од рудника до постројења за брикетирање у Радујевцу на Дунаву, одакле је брикет извожен у Бугарску, Румунију и Мађарску. Године 1912. отворен је рудник Аврамица (или Српски Балкан) у власништву Ђ. Генчића. Подземна експлоатација је извођена поткопом дужине 150 м. Жичара дужине око 2,8 км спајала је рудник са брикетницом у Грљану, изграђеном 1924. Данас послује у оквиру Јавног предузећа за подземну експлоатацију угља са седиштем у Ресавици. Комплексна геолошка истраживања угљоносности В. ч. започета 1957, резултирала су изградњом поткопа 1959. и производњом на локалитету Мала Чука (Мали Балкан), која, иако веома смањена, траје до данас, око 10.000 т годишње. Процењује се да је у руднику В. ч. до сада откопано више од 3,5 милиона т каменог угља.

ЛИТЕРАТУРА: К. Петковић, Д. Веселиновић, В. Ђокић, Угљени рудник Вршка чука, Бг 1958; Архива рудника.

С. Вујић; А. Грубић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)