ВИСОКЕ ШКОЛЕ

ВИСОКЕ ШКОЛЕ, школе трећег школског ступња које припремају стручњаке високе стручне спреме за различита подручја рада у области привреде, друштвених делатности, јавних служби и културе. Могу се разликовати два периода у развоју ових школа – до доношења Закона о високом образовању (2005) и после тога. У првом периоду трајале су три или четири године и биле су у рангу факултета – стечена диплома еквивалентна је дипломи стеченој на факултету. Биле су у саставу универзитета или као самосталне установе, изван универзитета. Разликовале су се од факултета у томе што факултети организују наставу и научни рад, а в. ш. наставу и стручни рад (и в. ш. могу да организују научни рад, али тежиште њихове делатности је на стручном раду.) Факултети могу да организују све нивое студија (укључујући и стицање доктората), а в. ш. су то могле уколико им је актом о оснивању таква могућност дата. Тако је Висока школа за физичко васпитање, основана 1946. у Београду, као Државни институт за физичку културу (ДИФ), имала сва три ступња наставе (касније прерасла у Факултет за физичку културу). Висока школа политичких наука, основана 1960. у Београду, такође је била у рангу факултета, са правом да организује магистарске студије и стицање доктората наука (касније прерасла у Факултет политичких наука). В. ш. трансформисане су у факултете, тако да их крајем XX в. у Србији није било. Закон о високом образовању (2005) поново уводи в. ш. у систем високог образовања, чиме отпочиње други период у њиховом развоју. По овоме закону в. ш. оснивају се као самосталне установе, изван универзитета, и имају друкчији статус у односу на в. ш. које су раније постојале. Уведена су два типа ових школа: в. ш. која остварује академске студије – основне, специјалистичке и мастер академске студије (без права да организује докторске студије); в. ш. струковних студија, која организује основне струковне и специјалистичке струковне студије (без права да организује мастер студије и докторске студије). Ове школе немају ранг ранијих в. ш. (од којих су неке организовале магистарске студије, као и стицање доктората наука), а уведене су да би се постојеће више школе, које испуне услове, након спроведеног поступка акредитације, могле трансформисати у в. ш., јер овај закон не предвиђа даље постојање виших школа. Тако је, после 2005, након обављене акредитације, велик број постојећих виших школа трансформисан у трогодишње в. ш. – претежно у в. ш. струковних студија. Поред државних, акредитован је и већи број приватних в. ш. До краја 2011. акредитовано је пет в. ш. академских студија, са више студијских програма основних, мастер и специјалистичких академских студија: у Београду – Висока школа модерног бизниса, Висока школа за пословну економију и предузетништво, Висока школа – „Академија за дипломатију и безбедност", Криминалистичко-полицијска академија (Београд–Земун); у Новом Саду – Висока школа за правне и пословне студије. Истовремено акредитовано је 65 в. ш. струковних студија, са великим бројем студијских програма основних и специјалистичких струковних студија. Највише в. ш. струковних студија акредитовано је у области технике, будући да је и виших школа било највише у овој области. Тако, високе техничке школе струковних студија постоје у: Београду – Новом Београду, Новом Саду, Суботици, Зрењанину, Нишу, Крагујевцу, Пожаревцу, Чачку, Звечану, Урошевцу (са привременим седиштем у Звечану). Овој групацији припада и Висока техничко-машинска школа струковних студија у Трстенику, као и Техникум Таурунум – висока инжењерска школа струковних студија у Београду – Земуну. В. ш. струковних студија из области технике основане у Београду јесу и: Висока железничка школа, Висока грађевинско-геодетска школа, Висока школа електротехнике и рачунарства. В. ш. струковних студија често остварују студијске програме из различитих области, што посебно важи за техничке школе, које поред разноврсних студијских програма из области технике, имају и смерове, тј. студијске програме из других области, најчешће из области технологије и информатике, а неке и из области агрономије и прехрамбене технологије (нпр. Висока техничка школа струковних студија у Пожаревцу). Има и таквих школа које већ својим називом указују да остварују студијске програме из више области – нпр. Висока пословно-техничка школа струковних студија у Ужицу (са студијским програмима из области инжењерства, информатике и менаџмента) или Висока школа примењених струковних студија у Врању (која има студијске програме из области машинства, саобраћајног инжењерства, технологије дрвета, прехрамбене технологије, економије и информатике). У области технологије постоје: Висока текстилна струковна школа за дизајн, технологију и менаџмент у Београду, Висока струковна школа за текстил у Лесковцу, Висока технолошка школа струковних студија у Шапцу, Висока технолошка школа струковних студија у Аранђеловцу, Висока хемијско-технолошка школа струковних студија у Крушевцу. Овој групацији школа припада и Висока школа струковних студија – Београдска политехника (Београд). У области информационе технологије акредитоване су: Висока школа струковних студија за информационе и комуникационе технологије (Београд) и Висока школа струковних студија за информационе технологије (Београд – Земун). У области пољопривреде акредитоване су: Висока пољопривредна школа струковних студија у Шапцу, Висока пољопривредна школа струковних студија у Бачкој Тополи и Висока пољопривредно-прехрамбена школа струковних студија у Прокупљу. У области медицине акредитацију су добиле: Висока здравствена школа струковних студија у Београду – Земуну, Висока здравствено-санитарна школа струковних студија „Висан" у Београду – Земуну, Висока медицинска школа струковних студија „Милутин Миланковић" у Београду и Висока медицинска школа струковних студија у Ћуприји. У области туризма и хотелијерства постоје: Висока струковна туристичка школа у Београду – Новом Београду и Висока хотелијерска школа струковних студија у Београду. Акредитован је, такође, и већи број високих пословних школа струковних студија – у Београду (две: „Београдска пословна школа" и „Мегатренд"), Новом Саду, Сремским Карловцима, Лесковцу, Чачку, Ваљеву, Приштини (са привременим седиштем у Блацу), као и високих школа у области менаџмента: Висока школа струковних студија за пословно-индустријски менаџмент у Крушевцу, Висока школа струковних студија за менаџмент у саобраћају у Нишу, Висока школа за менаџмент и бизнис у Зајечару, Висока школа струковних студија за пројектни менаџмент у Београду. Овој групацији припадају и: Висока економска школа струковних студија у Пећи (са привременим седиштем у Лепосавићу), Висока струковна школа за предузетништво у Београду и Висока школа за рачуноводство и берзанско пословање у Београду. У Београду је основана и Висока струковна школа за пропаганду и односе са јавношћу. У области спорта у Београду су основане: Висока школа за спортске тренере, Висока школа – Академија фудбала, Висока школа за кошарку „Борислав Станковић", Спортска академија, као и Висока спортска и здравствена школа. Више школе за образовање васпитача прерасле су, такође, у трогодишње в. ш. струковних студија за образовање васпитача (у Новом Саду, Суботици, Кикинди, Сремској Митровици, Вршцу, Шапцу, Крушевцу, Алексинцу, Пироту, Гњилану – са привременим седиштем у Бујановцу), док је Виша школа за образовање васпитача у Београду интегрисана са Учитељским факултетом у Београду, тако да се образовање васпитача у Београду, као и у другим местима у којима су основани учитељски факултети (Суботици, Ужицу, Врању, Лепосавићу) или педагошки факултети (Сомбору, Јагодини), остварује на четворогодишњим студијама.

ИЗВОРИ: „Закон о високом образовању", СГ Републике Србије, 2005, 76; Водич кроз акредитоване студијске програме на високошколским установама у Републици Србији, Бг 2011.

Љубомир Коцић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)