ВРЕОЦИ
ВРЕОЦИ, несеље у Шумадији, у Колубари, на деснoј страни долине реке Пештан (десна притока реке Колубаре, слив Саве). Западно од насеља, у долини реке су магистрални пут Београд--Чачак и железничка пруга Београд--Бар. Општинско средиште Лазаревац је 9 км јужно од села. Насеље је издужено по долинској страни и локалном путу, дуж којег је формирана главна улица. Ка источној периферији густина градње је све мања и оно добија карактер дисперзивности. Први помен В. је из 1528. Староседеоци су досељени из Македоније, Босне, Херцеговине, Метохије, Црне Горе, Тополе, са Пештера и Златибора. Ово је и раније било велико село, а развитком рудника број становника је порастао од 2.447 лица 1948. до 3.210 лица 2002. Према резултатима пописа из 2011. у селу живи 2.559 лица (96,7% Срба). Највише активног становништва радило је у рударству (44,2%) и индустрији (16,6%), док је у пољопривреди радило 8,7%. У В. су православна црква, основна школа са два издвојена дела у којима су само нижи разреди, дом културе, дом здравља и пошта. Крај села је рудник угља Вреоци.
Србољуб Ђ. Стаменковић
Црква брвнара у В. посвећена је Ваведењу Пресвете Богородице. Први храм подигнут је по предању у XVI в. на месту званом Милетића кључ, на обали реке Колубаре. Турци су га спалили, па су житељи подигли нову цркву, у шуми код Церова потока. Пошто су Турци и њу спалили 1813, мештани су 1817. подигли трећу цркву брвнару нешто северније од претходне, где се и данас налази. Храм има издужену основу и по својим димензијама припада средњој величини цркава брвнара, са источним и западним крајем завршеним петоугаоно. Грађевина је сачувала своја три основна дела -- трем, наос и олтар. Некада је имала и припрату с хором над њом. Кров је покривен црепом, али је задржао стрмину из времена када је био прекривен шиндром. У конструкцији зидова примењен је систем дрвених стубаца између којих су низане талпе. Храм је опремљен дрвеним намештајем из времена градње, а својом особеном декорацијом издваја се камени амвон у поду са урезаним приложничким записом дародавца Милије Лазаревића из 1845. Иконостас је 1817--1820. осликао зограф Константин, сликар који је у овом периоду радио већи број олтарских преграда за цркве брвнаре у Србији. У цркви се чувају и иконе Јеремије Поповића из 1840--1842. Поред цркве брвнаре 1875. подигнута је нова црква посвећена Покрову Пресвете Богородице, уз велику помоћ донатора Живка Давидовића. Иницијатива за њену градњу постојала је још 1839, али је због спора око места подизања грађење започето тек 1872. У овој цркви налазе се вредне старе књиге, крстови и четворојеванђеље које је под заштитом државе. Иконостас је радио Лазар Крџалић, а живопис олтара Владимир Карановић.
Ана Костић
ЛИТЕРАТУРА: Д. Ст. Павловић, „Старе цркве брвнаре у Србији", Музеји, 1951, VI; „Цркве-брвнаре у околини Београда", ГМГБ, 1958, V; „Разноврсни облици и вредности уметничког изражавања код цркава брвнара у Србији", Саопштења, 1961, IV; Цркве брвнаре у Србији, Бг 1962; Б. Вујовић, Црквени споменици на подручју града Београда, Бг 1973; Географска енциклопедија насеља Србије, I, Бг 2001.
*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)