ВИШЕМЕДИЈСКА УМЕТНОСТ

ВИШЕМЕДИЈСКА УМЕТНОСТ, тип уметничких остварења и пројеката који се заснивају на коришћењу најмање два различита уметничка медија. У основи визуелни, тактилни и звучни, ови медији се, према средствима којима постижу поменуте чулне ефекте, гранају на оне који обухватају записе као визуелни материјал (нпр. речи, ноте, слике), затим покрет као изворно кинетички материјал, медије који сем што су визуелног типа представљају и опипљиве материјалне објекте (нпр. тканина, папир, дрво, стакло, гипс) и на медије који су гласовне, музичке и у најширем смислу звучне природе (говор као звук, музички звук, звук произведен на било који други начин). Медији могу бити коришћени на лицу места, дакле непосредно у току извођења дела или у виду звучних или визуелних снимака ускладиштених на разним носачима звука и слике (нпр. на звучним и филмским тракама, као и у дигиталним записима). Начин коришћења различитих медија при обликовању једне вишемедијске уметничке целине није одређен нити ограничен ни у којем смислу. Може подразумевати равноправност медија у тој целини, затим доминацију једног или неколико од свих медија који су у њој примењени, као и потпуно одсуство њихове хијерархије, што се све може уочити у инсталацијама, перформансима и осталим видовима појавности контекстуалне уметности.

ЛИТЕРАТУРА: В. Радовановић, Воковизуел, Бг 1987; П. Арден, Контекстуална уметност, Н. Сад 2007.

М. Веселиновић Хофман

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)