ВУЧКОВИЋ, Гавро Крајишник

ВУЧКОВИЋ, Гавро Крајишник, трговац, јавни радник, публициста (Дабар код Санског Моста, 1830 -- Београд, ? XI 1876). Код оца Филипа учио се трговачким пословима, а школу је учио у Сарајеву. Најпре је 1851. радио као цариник у Рачи на Дрини, а затим у Босанскoм Петровцу, где су се родитељи преселили ради трговине, па у Бихаћу. У послу је наследио оца. Трговао је са Сењом, Сарајевом, Ријеком, Загребом, Бечом и др. Изабран је за представника Срба Босне и Херцеговине 1857. да у Цариграду, код Патријаршије, на сабору представника православних народа Османског царства, учествује у разматрању верских питања и давању дозвола за изградњу црквених храмова. По повратку у Сарајево, две године је био једини православни Србин члан меџлиса, потом кнез своје општине, а после смењивања 1868, порески чиновник. Почетком 1870. је ухапшен и протеран на 15 година у Акру у Анадолију. Ту се укрцао на руски брод и побегао у Одесу, па у Београд у којем се разболео и умро. Своју кућу у Петровцу претворио је у школу. У селу Језеро код Бихаћа за потребе цркве је поклонио кућу у којој је отворена основна школа. Новчано је помагао женску школу Стаке Скендерове у Сарајеву. Служио се и говорио турски, арапски, грчки, понешто и италијански и француски. Потписивао се као Крајишник, бегунац или страдалник. После штампаних напада у загребачким Народним новинама, новосадском Напретку (1864. и 1866) и београдској Србији, објавио је брошуру Риеч крајишничка (Земун 1866), писану старом графијом и веома огорченим тоном. Описао је петогодишњи боравак у Цариграду и изложио свој просветни програм за Босну и Херцеговину. Шест година касније штампао је и рад Робство у слободи, или Огледало правде у Босни, у две свеске (Н. Сад 1872), а два фрагмента треће свеске објавио је Петар Кочић у бањалучком Развитку 1910. У приче је унео фолклорне елементе, цитате Мажуранића, Његоша, народне песме и пословице, а сам је написао једно писмо у десетерцу. У Босанској Крајини и на Змијању одржало се предање да је Гавро Вучковић са „свијетлим кнезом Микајилом" спасао Ратково.

ИЗВОР: Каталог књига на језицима југословенских народа 1519--1867, Бг 1973.

ЛИТЕРАТУРА: А., „Биљешке: Гавро Вучковић", Развитак, Бл, 1. I 1910; В. Поповић, Аграрно питање у Босни и турски нереди за време реформног режима Абдул-Меџида (1839--1861), Бг 1949; Ј. Кршић, Одабрани чланци, Сар. 1952; М. Вулин, „Фрагменти из живота и рада Гавре Вучковића -- Крајишника", Путеви, јануар−фебруар 1969; И. Андрић, Есеји и критике, Сар. 1976; М. Вулин, „Гавро Вучковић -- Крајишник, човек и дело", ЈИЧ, 1981, 20, 1--4; П. Ивић, „Гавро Вучковић -- прототип Кочићевих, Андрићевих и Ћопићевих јунака", ЛМС, 2004, 474, 4.

Ђ. Микић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)