ВАЉЕВСКА ЕПАРХИЈА

ВАЉЕВСКА ЕПАРХИЈА, административна област СПЦ са седиштем у Ваљеву. Као организована црквена област помиње се први пут почетком XVIII в., када је обу-хватала област Ваљева, Рудника, Тамнаве, Колубаре, Мачве и Подриња. У време аустријске окупације северне Србије (1718–1739) дошла је под јурисдикцију Карловачке митрополије и проширила своју духовну област на широки простор западне Србије због чега је променила име у Ваљевско-ужичку. Сматрана је наследницом старе моравичке или ариљско-ужичке, а донекле и зворничке епархије која је у појединим временима ширила своју духовну власт и на десну обалу Дрине и у унутрашњост западне Србије. У изворима се јавља и као ваљевско-ужичка и ариљска. У турски дефтер уписана је под именом „митрополија ђаура области Ваљева и Ужица и њеног подручја". Њен епископ Јефтимије обновио је берат 1650. приликом ступања на престо султана Мехмеда IV (1648–1687) плативши пешкеш у износу од 3.600 акчи. Већ 1758. јавља се са рангом митрополије. Епископ Мелентије (Никшић) потписивао се 1816. као ужичко-рудничко-ваљевско-пожешки и шабачки. Тако пространу епархију која је покривала велики део западне Србије кнез Милош је 1830. поделио на ваљевску и ужичку. Уставом СПЦ из 1947. спојена је са шабачком у Шабачко-ваљевску епархију, а одлуком СА Сабора 2006, поново је подељена на шабачку и ваљевску. Данас је организована у шест архијерејских намесништава (прво и друго ваљевско, колубарско, посавско, подгорско, тамнавско), са 92 парохије, 115 активних и пензионисаних свештеника и шест ђакона. Има седам манастира (два мушка – Јовање и Лелић – са седам монаха; пет женских – Боговађа, Грабовац, Докмир, Пустиња и Ћелије – са 33 монахиње и искушенице). У манастиру Лелићу је гробно место
Св. Николаја (Велимировића), а у Ћелијама Св. Јустина (Поповића). Седиште је у Ваљеву при катедралном храму Богородичиног покрова.

ЛИТЕРАТУРА: Црква, календар СПП за 2006.

Радомир Милошевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)